Po prvi put u Hrvatskoj sprovedeno je veliko nezavisno istraživanje o isticanju metana nagasnoj i naftnoj infrastrukturi. „Lovac na metan” Théophile Humann-Guilleminot iz međunarodne klimatske organizacije Clean Air Task Force (CATF) sproveo je ovakva istraživanja na više od 500 lokacija širom sveta. Sada je u Hrvatskoj, zajedno sa Grinpisom (Greepeace), obišao 27 lokacija od kojih je na čak 26 zabeležio emisije metana. Reč je o zaprepašćujućih 96 odsto istraženih lokacija, što je ujedno najveći postotak koji je CATF zabeležio u nekoj članici Europske unije.
U razdoblju od 25. do 31. marta 2025. godine, CATF i Grinpisa obišli su niz lokacija u Hrvatskoj s postrojenjima koja služe u proizvodnji nafte i gasa, odnosno za transport i skladištenje fosilnog gasa, a koja su u vlasništvu ili pod upravljanjem Ine, Plinacra i Podzemnog skladišta gasa Okoli. Na spomenutih 26 lokacija dokumentirane su emisije metana u obliku ispuštanja odnosno isticanja gasa, zatim odzračivanja (eng.venting), kao i štetne prakse spaljivanja gasnih baklji (eng. flaring) što može imati negativan uticaj i na zdravlje ljudi. CATF je na svakoj lokaciji pažljivo dokumentovao emisije koristeći infracrvene (IR) videozapise, IR fotografije, te digitalne fotografije. Prikupljeni materijali deo su CATF-ove kampanje pod nazivom Cut Methane koja se sprovodi širom Evrope i sveta.
„Naše istraživanje snažno potvrđuje ono na šta naučnici i istraživači upozoravaju već godinama – metan curi ili se ispušta duž celog lanca snabdevanja naftom i gasom. Od ogromnih gasnih polja u Teksasu do Plinacroovih gasovoda, kompanije rasipaju metan i ubrzavaju klimatske promene, sve to u potrazi za kratkoročnim profitom. Nažalost, od zemalja u kojima sam bio, Hrvatska je po rezultatima među tri najgore. Prizori gasova koji šikljaju iz otvorenih, zarđalih rezervoara na području Ivanić-Grada, kao i curenje iz bušotina na lokaciji Okoli, izuzetno su zabrinjavajući. Usred energetske krize, ovakav nivo rasipanja pokazuje očigledno zanemarivanje i klime i hrvatskih građana,” istakao je Human-Gijemino.
Pročitajte još:
- Hrvatska usvojila ključne zakone za modernizaciju energetskog sektora
- Osmi paket mera pomoći građanima u Hrvatskoj: Stabilne cene i pomoć najranjivijim grupama
- Predlog zakona o toplotnoj energiji u Hrvatskoj: Više prava za građane i lokalne zajednice
Metan je veoma snažan gas sa efektom staklene bašte koji ima potencijal globalnog zagrevanja 84 puta veći od ugljen-dioksida u periodu od 20 godina. Često ističe u atmosferu tokom vađenja, transporta i skladištenja. U avgustu 2024. u EU je stupio na snagu Pravilnik o metanu, koji predstavlja prvi obavezujući propis na svetu usmeren na emisije metana u sektoru energetike.
Eszter Maćaš iz Grinpisa (Greenpeace) za centralnu i istočnu Evropu pojašnjava: „Novi propisi doneće znatno stroža pravila za operatere u industriji fosilnih goriva. Moraće redovno da sprovode merenja i podnose izveštaje nadležnim organima, posvete veću pažnju stanju svoje infrastrukture, poprave pukotine i prestanu rutinski da sprovode odzračivanje i spaljivanje gasa na baklji. Nadamo se da će nova regulativa dovesti do značajnih poboljšanja u ponašanju i praksi fosilne industrije. Smanjenje zagađenja metanom najbolji je način da izbegnemo veće zagrevanje u kratkom roku.”
U Hrvatskoj, a nažalost i u brojnim drugim zemljama, fosilna industrija godinama predstavlja gas kao „zelen“ i „čist“ izvor energije. Te mitove nije lako razbiti, s obzirom na to da je gas nevidljiv golim okom, a njegov uticaj na klimu i zdravlje predugo je prolazio ispod radara.
„Mogli smo da pretpostavimo da će na pojedinim lokacijama merenja pokazati emisije metana, ali nismo mogli da predvidimo baš ovako šokantne rezultate. Grinpis poziva Vladu Republike Hrvatske da ozbiljno shvati sprovođenje novih propisa o metanu. Ono što je dugoročno još važnije – postepeno ukidanje fosilnog gasa do 2035. godine i zabrana novih gasnih i drugih fosilnih projekata. Rešenja su energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u kojima Hrvatska ima ogroman potencijal, naročito u suncu i vetru,” zaključuje Petra Andrić, programska koordinatorka Grinpisa u Hrvatskoj.
Izvor: Greenpeace Hrvatska
