Računi za grejanje mogli bi da budu niži kada bi stanari u zgradama zamenili stolariju, uradili hidroizolaciju, a bilo bi dobro da ugrade i delitelje toplote na svim radijatorima u stanu. Deluje bajkovito i skupo, ali stanari jedne novobeogradske zgrade su to uspeli. Ekipa RTS-a proveravala je koliko ih je sve koštalo i da li im se isplatilo.
Zgrada u Ulici Milutina Milankovića 120 V useljena je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kad i druge u Bloku 28 na Novom Beogradu, ali ipak se razlikuje od ostalih u komšiluku.
Većina stanara zamenila je stolariju, uradili su krov, fasadu, čak i lift, ali i hidroizolaciju oko zgrade.
Posao je trajao godinama, uz pomoć nekoliko kredita na ime stambene zajednice, ali, isplatilo se. Ostvarili su velike uštede toplotne energije i računi za grejanje niži su za skoro 40 odsto.
Beogradske elektrane ugradile su novu podstanicu u toj novobeogradskoj zgradi koja funkcioniše po sistemu „koliko stanari potroše, toliko plate”.
„Mi sedam meseci imamo neku instaliranu snagu koja je za trosoban stan oko 2.300 dinara. A ovih ostalih pet, šest meseci koliko potrošimo u odnosu na prethodno stanje, obično je bilo nekih deset hiljada, to je sada negde između pet i sedam, kad je hladno, čak i deset, ali to je samo jedan mesec ili dva meseca”, naveo je Spasoje Milenković, upravnik zgrade.
Pročitajte još:
- Usvojena Uredba o utvrđivanju liste kategorija vazduha po zonama u Srbiji za 2023. godinu
- Kako do nove fasade uz podršku Grada – krediti i subvencije kao rešenje
- Srbija uvodi „dinamične tarife” i otvara vrata nuklearnoj energiji
Šta su delitelji toplote
Kada bi vlasnici stanova ugradili delitelje toplote na svakom radijatoru u stanu, račun za grejanje mogao bi da bude još niži.
„Sledeći korak bi bio da se ugrade merači po svim stanovima, tj. takozvani delitelji toplote, tako da bismo dobili individualizaciju potrošnje toplotne energije. Orijentaciono ćemo reći stan od četiri ili pet grejnih tela, što je prosečno za Beograd, iznosi negde oko 250 evra po stanu. Investicija, iz našeg iskustva, pošto radimo 20 godina u Srbiji, se isplaćuje bukvalno za jednu grejnu sezonu”, rekao je Miodrag Palibrk iz firme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju
Zakon o energetici, pa Zakon o energetskoj efikasnosti iz 2021. detaljnije propisuju da svi novi objekti moraju da imaju opremu za merenje utroška kako bi se obračunavala toplotna energija po potrošnji za svaki stan.
Problem starih zgrada bez energetskog pasoša
A šta je sa starim zgradama, kojih u Beogradu ima mnogo više? U Beogradskim elektranama kažu da su u svaku podstanicu ugradili opremu za regulaciju i merenje toplotne energije celog objekta, a kod 35 odsto podstanica već se vrši naplata po potrošnji.
„Bitno je da su naše stare zgrade rađene sa starim dvocevnim sistemima, da nemaju uređaje za sopstvenu potrošnju da mere, nemaju način regulacije količine energije koju prima svako grejno telo, taj deo instalacije je vlasništvo stanara i na tome moraju da rade skupštine stanara”, rekla je Ivana Kalanja iz JKP „Beogradske elektrane”.
Ali, čak i da ugrade delitelje toplote, to ne znači da će im računi za grejanje biti niži.
„Te stare zgrade bi imale mnogo veće račune. Prosečan stan, i otprilike ono što se plaća celu godinu po paušalu”, objasnila je Kalanja.
Tek kada zgrada dobije energetski pasoš, što znači da ima dobru stolariju, fasadu i krov, stanari mogu da razmišljaju o nižim računima za grejanje.
Zainteresovanost građana najbolje ilustruje podatak da je više od 1.000 stambenih zajednica konkurisalo za program energetske sanacije, koji realizuju Ministarstvo energetike, Grad Beograd i Elektrane, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Izvor: RTS
