Brojnost različitih biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čitavih 67 odsto u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka, ističe se u danas objavljenom WWF-ovom „Izveštaju o živoj planeti 2016“. Smanjenje brojnosti vrsta je prvenstveno posledica ljudskih aktivnosti na Zemlji. WWF poziva na neophodne promene globalnih sistema za proizvodnju hrane i energije u svrhu opstanka vrsta i ekosistema širom sveta.
Prema izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca manje su za 58 odsto u odnosu na 1970. godinu. Ovakav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji.
„Tokom naših života divlje vrste nestaju do sada neviđenom brzinom”, izjavio je Marco Lambertini, generalni direktor WWF -a. „Nije reč samo o divnim vrstama koje svi volimo. Biološka raznovrsnost je temelj zdravih šuma, reka i okeana. Nestanu li vrste, ekosistemi neće moći da nam obezbede čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove koje nam sada pružaju. Imamo sve mogućnostida rešimo to pitanje, i moramo početi odmah da ga rešavam oako želimo da sačuvamo planetu radi našeg ličnog opstanka i boljitka.”
Trenutno poljoprivredne površine zauzimaju oko trećine ukupne površine Zemlje i njihovo navodnjavanje čini skoro 70 odsto potrošnje vode. U „Izveštaju o živoj planeti“ predlažu se i rešenja za promenu načina na koji proizvodimo i konzumiramo hranu kako bismo osigurali da se ceo svet hrani na održiv način. Izveštaj je usmeren i na temeljne promene globalnih energetskih i finansijskih sistema koje su neophodne kako bi se ispunile potrebe u pogledu održivosti budućih generacija.
„Podaci o neprekidnom nestajanju biljnih i životinjskih vrsta i narušavanju ekosistema, posebno slatkovodnih, alarmantno upozoravaju da se mora smanjiti opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na Zemlji. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite. Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili nećemo zaštiti prirodu, moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od nje”, rekla je Duška Dimović direktorka WWF programa u Srbiji.
Izveštaj WWF-a pokazuje da moramo razmisliti o načinu na koji proizvodimo, konzumiramo, merimo uspeh i cenimo životnu sredinu. Kako bismo očuvali životnu sredinu uz privredni i društveni razvoj potrebna je hitna promena sistema koju će sprovesti pojedinci, privatni sektor i vlade, radi prelaska sa kratkoročnog i neperspektivnog na vizionarski pristup kojim se poštuju buduće generacije.
Izvještaj o živoj planeti koji WWF priprema svake dve godine je sveobuhvatna studija o stanju svetske biološke raznovrsnosti i zdravlju planete. Dajući pregled stanja o zdravlju naše planete i uticaju ljudskih aktivnosti na planetu, te nudeći moguća rešenja, namena izvještaja je takođe i da pruži podršku vladama, zajednicama, preduzećima, kompanijama i organizacijama za donošenje odluka o korišćenju i zaštiti resursa planete. Izveštaj o živoj planeti 2016. godine „Rizik i otpornost u novom dobu“ jedanaesto je izdanje WWF-ove vodeće publikacije koju Svetska organizacija za zaštitu prirode objavljuje svake dve godine. U okviru izveštaja od 1970. do 2012. godine praćeno je više od 14.000 populacija kičmenjaka više od 3.700 vrsta.
Saopštenje za medije
