Nestabilan sistem subvencionisanja i veliko kašnjenje u isplati stvorio je velike probleme postrojenjima za preradu otpada, a najviše ispaštaju životna sredina i građani, dok država nenamenski troši sredstva prikupljena od eko takse, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE, www.voice.org.rs).
Neadekvatno subvencionisanje dovelo je do redovnog manjka opredeljenog novca, ali i do kašnjenja koja su duža od godinu dana, jer se svaki put subvencije isplaćuju retroaktivno, nakon usvajanje budžeta za narednu godinu.
Kako su naveli predstavnici domaćih reciklerskih preduzeća, to u praksi znači da su radili celu 2017. godinu, a novac su dobili tek u maju ove godine, i to u iznosu od oko 75 odsto ukupno ostvarenih podsticajnih sredstava, a odluka o dodeli novca doneta je Zakonom o budžetu za 2018. godinu, na osnovu ekonomskih procena, a ne u skladu sa prerađenim i prijavljenim količinama otpada.
Prema rečima generalne sekretarke Udruženja reciklera Srbije Suzane Obradović, u vreme dok je postojao Fond za zaštitu životne sredine i kada je u potpunosti funkcionisala naplata po principu „zagađivač plaća“ operateri su dobijali novac u punom iznosu i posle svakog kvartala, ali se pre pet godina situacija pogoršala, a nije se popravila ni nakon osnivanja Zelenog fonda prošle godine.
Konstantno kašnjenje sa isplatama poseban problem stvara reciklerima opasnih materija, koje, po propisima, ne smeju da se skladište duže od godinu dana, zbog čega moraju da se izvoze iz zemlje na konačni tretman, ali se izvoz plaća avansno pa su prerađivači primorani da se zadužuju kod banaka, navodi VOICE.
VOICE navodi da dok je postojao Fond za zaštitu životne sredine, sav novac od prikupljene eko takse slivao se direktno u njega, da bi se potom trošio za ekološke projekte, ali se od njegovog ukidanja deo novca koristi nenamenski, za potrebe drugih resora, pa novac od eko takse, prema trenutnim propisima, odlazi direktno u republički budžet, a o njegovoj raspodeli odlučuje Ministarstvo finansija.
Tako je, na primer, ove godine u Zeleni fond preusmereno nešto više od polovine prikupljenih sredstava, dok se za ostatak ne zna na šta je iskorišćen, a recikleri kažu, „nema nikakve garancije da su sredstva utrošena namenski za projekte koji se tiču životne sredine“, piše VOICE.
„Prosto je fascinantno da u 21. veku, neko ko sebe predstavlja kao proevropsku vlast, nije u stanju da shvati da je jedna od osnovnih vrednosti EU zdrava životna sredina i da sredstva koja se naplate putem eko taksi za njenu zaštitu, treba da se troše za tu namenu“, rekao je predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
Prema njegovim rečima, pet godina se novac trošio nenamenski, dok je Evropa zapravo ćutala, što ukazuje na to da nju Srbija s te tačke ne interesuje, a blaga retorika pokazuje da je „trenutno jedino potrebna stabilnost na Balkanu, da se ne zarati, a to da li ćemo da se gušimo u smeću, naš je lični problem“.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nije bio dostupan za komentare na pitanja VOICE-a.
Više možete da pročitate na sajtu Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra, na sledećem linku: http://voice.org.rs/drzava-nenamenski-trosi-eko-taksu/.
Izvor: Novi magazin
