Tragači, Mislioci, Sakupljači, Istraživači…tako su se predškolci i učenici od prvog do petog razreda osnovnih Eko-škola u Srbiji upoznavali prethodne dve godine sa biljnim i životinjskim svetom svoga okruženja, u „Velikom lovu na biljke“.
Da bi se obeležila dvestota godišnjica rođenja Čarlsa Darvina, Kraljevski botanički vrt „Kju“ je pokrenuo „Veliki lov na biljke“, projekat podržan od strane organizacije „Wellcome Trust“.
Ovaj uzbudljivi projekat trebalo bi da podstakne decu da istražuju svet prirode oko sebe i da se pridruže velikoj mreži škola u dosad najvećem školskom naučnom projektu.
Projekat ima za cilj da podstakne decu da nađu inspiraciju u životu i delu Čarlsa Darvina, koji je bio utelovljenje poletnog i posvećenog naučnika.
Opčinjen svetom prirode, Darvin je skupljao primerke i beležio, pisao detaljna zapažanja, preduzimao eksperimente, razvijao ideje i teorije o tome kako deluje svet prirode. Našao je dokaze koji su opravdali njegove naučne teorije. 
Darvin je putovao širom sveta i skupljao informacije o raznovrsnim biljkama i životinjama.
Međutim, mnogo je posla obavljao kod kuće u seoskim predelima Kenta.
Od skupljanja i analize podataka o biljkama i životinjama koje su živele oko Daun Hausa gde je i on živeo, Darvin je razvio svoju teoriju evolucije koja i dan danas opravdava istraživanja prirodnog sveta.
Mnoga od svojih zapažanja je uočio u dnevnim šetnjama stazom koja se zvala „Staza razmišljanja“. Tako je zamišljeno da u aktivnostima „Velikog lova na biljke“ učestvuju deca kroz raznovrsne naučne procese, kako bi izgradili tehničke veštine i razumevanje kao temelj razvoju kritičkog razmišljanja i dali doprinos naučnom znanju i očuvanju rada.
Projekat „Veliki lov na biljke“ je, zahvaljujući Toyota Fond za Evropu, od 2015. godine uveden i u međunarodni program Eko-škole, što znači da su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine dobili prava da koriste sva obrazovna sredstva i metode razvijene u okviru projekta.
Eko-škole u Srbiji su sa radošću i uzbuđenjem prihvatile projekat i svoje prve istraživačke „otiske“ ostavile na svojim Mapama staništa i napravljenim karticama o biljnim i životinjskim vrstama iz svog okruženja.
Od predškolaca (uzrast 5-6 godina), do „petaka“ (uzrast 10-11 godina), u skoro 50 Eko-škola u Srbiji koračalo se Darvinovim stazama i pokušalo da se razume svet malih stvorenja u našim školskim dvorištima, koji žive paralelno sa nama, a čijeg postojanja uglavnom nismo svesni.
