Buka može biti više od pukog ometanja – može ozbiljno uticati na naše zdravlje. Mnogi ljudi koji žive uz prometne puteve često se žale na stalan i glasan zvuk motora, sirena i truba. Ali može li buka stvarno povisiti vaš krvni pritisak? Prema studiji objavljenoj od strane Američkog koledža za kardiologiju, odgovor je potvrdan.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je čak klasifikovala saobraćajnu buku, uključujući drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, kao drugi najvažniji uzrok lošeg zdravlja u zapadnoj Evropi, iza samog zagađenja vazduha izazvanog veoma finim česticama.
Istraživanje je analiziralo podatke više od 240.000 ljudi i otkrivena je jaka veza između izloženosti buci saobraćaja i povećanog rizika od hipertenzije. Ova veza bila je prisutna čak i nakon prilagođavanja na zagađenost vazduha, što dovodi do toga da buka igra ključnu ulogu.
Pročitajte još:
- UREĐAJ ZA MERENJE BUKE NA ULICAMA PARIZA I BERLINA
- ISTOČNA EVROPA VOLI NEMAČKE POLOVNE AUTOMOBILE, A NEMAČKA ELEKTRIČNE AUTOMOBILE?
- SENA NAKON JEDNOG VEKA POSTAJE REKA ZA KUPANJE
Ne smatra se svaki zvuk zagađenjem bukom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše buku iznad 65 decibela (dB) kao zagađenje. Tačnije, buka je štetna kada pređe 75 decibela (dB) a bolna je iznad 120 dB. Miran san je, prema ovim procenama, nemoguć sa noćnim nivoima buke iznad 30 dB.
Neke od najbučnijih gradova na svetu možemo i da naslutimo – što više ljudi i automobila, to veći nivo buke.
U aprilu 2022. godine, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) proglasio je glavni grad Bangladeša za najbučniji grad na svetu. Prosečan nivo buke u Daki iznosi 119 dB.
Pored njega Ho Ši Min, Islamabad, i naravno Njujork, Mumbaj, Delhi, Tokio, Buenos Ajres i drugi, predstavljaju neke od najbučnijih gradova.
Energetski portal
