Ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović predvodiće srpsku delegaciju koja će sredinom naredne sedmice u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku predstaviti prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja.
Tim povodom ona za „Danas“ kaže da su sadržaj izveštaja „diktirali“ stavovi mladih, koji će biti nosioci društvenog života 2030., ali i vizije predstavnika Stalne konferencije gradova i opština jer se najveći broj aktivnosti odvija u lokalnim sredinama.
Đukić Dejanović, koja je i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine, smatra da bi se, ako bi se na pošten način implementirali svi ciljevi iz Agende 2030, smanjilo nezadovoljstvo mladih, kao i migracioni trendovi obrazovanih ljudi.
„Istina je da oni koji odlaze iz Srbije imaju u proseku 28,7 godina, da je svaki peti visokoobrazovan i istina je da ti mladi ljudi odlaze, jer prema svojoj edukaciji ne nalaze mogućnost da rade ono za šta su se školovali, kao i da su im primanja takva da ne mogu da obezbede egzistenciju. S druge strane, migracije su civilizacijska realnost i vidite da se ljudi iz Nemačke sele u Kanadu ili SAD“, kaže Dejanović.
Ona ističe i da tekst ima još jednu posebnost, a to je amblem u čijem je središtu vizuelna simbolika cveta Ramonda serbica, endemske biljke centralnog Balkana, poznate po tome što i kad se osuši, ponovo procveta ako se natopi vodom.
Ona objašnjava da Agenda 2030 obuhvata 17 različitih oblasti, od zaustavljanja siromaštva do međunarodne saradnje i da su zbog toga vlade dobile zadatak da na njoj rade zajedno sa civilnim sektorom, akademijom, stručnom javnošću, privredom, medijima i sa jedinicama lokalne samouprave.
„Zahvaljujući našem evropskom putu, realizacija svih 17 ciljeva na neki način je počela. Sa nekim ciljevima smo na samom početku, a kod nekih se više odmaklo što je registrovano kroz otvaranje određenih poglavlja u pregovorima sa EU“, kaže Dejanović.
„Naš zadatak jeste da povećamo vidljivost značaja Agende 2030 kako se ona ne bi shvatila kao još jedno opterećenje, već kao mogućnost da, na primer, smanjimo siromaštvo, da dostignemo kriterijume iz četvrtog cilja koji kaže da su svi oblici osnovnog i srednješkolskog obrazovanja obavezni i besplatni, da se podigne nivo zdravstvene zaštite, rodne ravnopravnosti“, navodi Dejanović i dodaje da će u ostvarenju tih ciljeva veoma značajna biti saradnja sa medijima i jedinicama lokalne samouprave.
Dejanović je rekla da je prvi put ove godine za implementaciju Agende 2030 dobijena skromna budžetska linija, a da se sledeći doprinos razumevanju tog pitanja očekuje kroz Zakon o budžetu, koji je uslov za sve ostale zakone i za primenu u praksi.
Na pitanje o primedbama nevladinih organizacija na saradnju sa zvaničnicima, ona je najavila da će se veća razvijenost aktivnosti civilnog društva u odnosu na državne institucije koristiti kao prednost.
Ona je navela da se u pripremu Dobrovoljnog nacionalnog izveštaja, preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, po javnom pozivu, uključila 21 nevladina organizacija.
„Njihove predloge smo ne samo ugradili u izveštaj, već smo i original onoga što su dostavili priložili kao aneks. Za ovu vrstu aktivnosti, učešće i saradnja sa civilnim društvom je bezuslovna i bez nje ne može da se ide dalje“, rekla je Dejanović i dodala da su organizacije civilnog društva dale vrlo korektne predloge, objektivno konstatovale šta su to faktori ubrzanja, a gde su „uska grla“.
Izvor: Tanjug/Danas
