Srbija bi uskoro mogla da dobije zeleno svetlo za izvoz jaja i pilećeg mesa u Evropsku uniju. Živinarski sektor je već godinama pod blokadom zbog neusaglašenih propisa o praćenju salmonele kod životinja. Kako „Politika” saznaje, u našoj zemlji se odnedavno primenjuje pravilnik koji reguliše ovu oblast i usaglašen je sa evropskim.
– Sada je na potezu Evropska komisija koja treba da se izjasni da li ima primedbe na nove propise. Očekujemo da neće biti problema, i da ćemo uskoro dobiti mogućnost za izvoz pilećeg mesa i jaja u EU – kaže za naš list Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja pri Privrednoj komori Srbije (PKS).
Međutim, kako ističe, za nas je značajnije što bi najzad trebalo da nam bude odobren drumski transport mesa i jaja preko teritorija država EU. To će nam otvoriti mogućnost za izvoz na lakše dostupna, treća tržišta kao što su: Moldavija, Ukrajina i države Bliskog istoka…
On objašnjava da su, do sada, živinari svoje proizvode ka dalekim tržištima mogli da šalju samo avionom, što je bilo skupo i potpuno neisplativo za potencijalne izvoznike.
– Na evropskom tržištu konkurencija je velika, tako da bismo na izvoz u EU mogli da računamo samo u slučaju da se tamo jave iznenadne nestašice – kaže naš sagovornik. Novim propisima, objašnjava, između ostalog ukida se i upotreba antibiotika na farmama, što znači da u slučaju obolevanja živine od salmonele više neće biti lečenja. Ukoliko dođe do zaraze salmonelom u jatima postojaće dve mogućnosti – uništavanje (klanje) životinja ili termička obrada mesa i jaja na visokim temperaturama. Ali država, kako kaže, neće proizvođačima nadoknađivati troškove uništavanja već će oni definitivno morati da poboljšaju biosigurnosne mere na farmama.
– Za potrošače to znači manje ostataka antibiotika u mesu i jajima koji mogu štetno da deluju na zdravlje ljudi. Sada će se, ukoliko postoji prisustvo antibiotika, smatrati da je uzorak pozitivan na salmonelu – ističe naš sagovornik.
Zamena klasičnih kaveza takozvanim „obogaćenim” još jedan je od uslova za otvaranje evropskog tržišta. Takođe potrebno je da se uvede obaveza obeležavanja jaja na farmama i sistem klasiranja usaglasi sa evropskim.
Proizvođači jaja zbog toga traže od države da izmeni uslove IPARD 2 konkursa, kako bi i njima bili dostupni evropski fondovi za razvoj agrara. Pravo da konkurišu trenutno imaju samo firme koje se bave proizvodnjom mesa zbog čega su nedavno reagovale članice Grupacije proizvođača živinskog mesa pri PKS.
– Proizvođači jaja su obuhvaćeni Nacionalnim programom. Ali taj program neće biti dovoljan da se, do kraja 2020. godine, obični kavezi zamene obogaćenim, što je naša obaveza – ističe Blagojević. Obogaćeni kavezi su prostraniji i imitiraju prirodnu sredinu što je u skladu sa evropskim Zakonom o dobrobiti životinja. Naglašava da je situacija u živinarstvu danas ionako teška zbog izuzetno niske cene jaja i pilećeg mesa, tako da je ova obaveza veliki, gotovo nepremostivi, izdatak bez novca iz evropskih fondova.
– Postavlja se pitanje kako u ovakvim okolnostima mnogi proizvođači uopšte i opstaju. Procene su da je za zamenu kaveza, a samim tim i za proširenje kapaciteta, potrebno oko 80 miliona evra i to da bismo ostali na ovom nivou proizvodnje i izbegli zavisnost od uvoza – objašnjava naš sagovornik.
Srbija godišnje na farmama proizvede oko 1,4 milijarde jaja, što prevazilazi potrebe domaćeg tržišta. Manje količine jaja i živinskog mesa izvoze se u države u okruženju.
Prema informacijama, koje je objavila PKS, ovim povodom je nedavno održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Stav ministarstva je da je je konkurs podložan izmenama. Dogovoreno je da se pripremi inicijativa za dopunu liste prihvatljivih troškova kako bi i proizvođači konzumnih jaja, od početka sledeće godine, mogli da konkurišu za sredstva iz IPARD 2 programa.
Izvor: Politika
