Skandinavske zemlje usvojile su sve prinicipe cirkularne ekonomije i uspešno je primenjuju. Srbija je zemlja koja tek postavlja standarde kada je o ovome reč, takoreći smo na početku, zato iskustvo koje dolazi iz ovih zemalja u velikoj meri će pomoći u usvajanju principa održivog razvija i cirkularne ekonomije na putu ka zelenoj budućnosti.
Drugi u seriji događaja koje ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara organizuju na temu cirkularne ekonomije održan je u Kragujevcu.
“Jačanje cirkularne ekonomije-nordijska iskustva“ je projekat kojim nordijske zemlje podržavaju Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije sa namerom da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.
Kako je istakao Kimo Lahdevirta, ambasador Finske, sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova.
“Cirkularna ekonomija je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti. Reciklaža jeste njen važan deo, ali je ne treba svoditi samo na to. Zaštita životne sredine, podizanja svesti o upravljanju otpadom, cirkularna ekonomija se tiče svakog potrošača, kompanije, svih prirodnih resursa a istovremeno je poslovna prilika jer nema otpada”, rekao je ambasador Lahdevirta.
Pročitajte još:
Sandra Dokić, pomoćnica ministra, Ministarstva zaštite životne sredine, istakla je da Vlada sprema strategiju kada je reč o cirkularnoj ekonomiji i da je ona u našoj zemlji u začetku. U toku je izrada strategije koja će se odnosti na period od tri godine i da će do kraja 2021. biti gotovi prve verzije programa.
Prema rečima Ivice Momčilovića, zamenika gradonačelnika Kragujevca, inovacije koje primenjuju nordijske zemlje, inspiracija su mnogim zemljama da pokrenu proces cirkularne ekonomije i podignu kvalitet života u svojim sredinama.
“Osim inovacija, potrebna nam je koorporativna i građanska odgovornost u procesu prelaska na obnovljivu ekonomiju. Cirkularna ekonomija je sistem u kome učestvuju svi, od države, velikih proizvođača do male privrede i građana. Svako u ovom procesu ima svoju ulogu. Tretman otpada nije samo pitanje budžeta, administracije, političke volje, već u ovom procesu mora da participira cela zajednica. Naša je obaveza prema novim generacijama da menjamo navike i razmišljanja. U Kragujevcu je pre nekoliko godina na prostoru od 10.000 kvadrata otvoren najsavremeniji Reciklažni centar na području centralne Srbije. U protekle četiri godine sredstvima Budžetskog fonda za energetsku efikasnost resornog ministarstva u iznosu od 180 miliona dinara energetski su sanirani objekti četiri osnovne škole, a ove godine otvorena je i prva ekološka javna garaža”, istakao je Momčilović.
Grad Lahti je evropska zelena prestonica, u njemu se u potpunosti primenjuje sistem cirkularne ekonomije i on je odličan primer kako na najbolji način upravljati zelenim otpadom i otpadnim vodama.
Svoja iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije preneli su predstavnici kompanija koje posluju u Srbiji – Fabrika kartona Umka/Kappa Star Group i Vucomm/Vaicala.
Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja fabrike kartona Umka/Kappa Star Group, istakla je da ova fabrika u proizvodnji koristi stari papir, celulozu su prestali da koriste, a planiraju i da smanje upotrebu vode u proizvodnom procesu.
Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i Grad Kragujevac.
Milica Radičević
