Zvanična digitalna platforma Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Terenska, koja se sastoji od mobilne aplikacije i veb-portala, namenjena je prikupljanju, skladištenju i obradi terenskih podataka o vrstama i tipovima staništa. Najnovija verzija platforme značajno olakšava rad na terenu i doprinosi većoj brzini i boljem kvalitetu praćenja promena u biodiverzitetu. Istovremeno, omogućava prikupljanje detaljnih i specifičnih podataka o močvarnim staništima, što je od ključnog značaja za sistematsko praćenje i očuvanje ovih posebno osetljivih ekosistema.
Viši naučni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ivan Medenica, ističe da pomoću ove platforme Zavod prelazi sa fragmentiranih, papirnih i neujednačenih terenskih beležaka na jedinstven digitalni sistem koji podatke čini blagovremenim, proverljivim i direktno upotrebljivim u oblasti zaštite prirode.
– Terenska je ključna jer obezbeđuje standardizaciju poput jedinstvenih šifarnika vrsta, staništa i atributa, kao georeferencirane, odmah upotrebljive podatke za GIS analize i nacionalne, kao i međunarodne izveštaje. Ona omogućava centralizovano upravljanje velikim obimom terenskih podataka sa više programa i projekata – kaže Medenica.
Dušan Gvozdenović, programer firme koja održava i ažurira aplikaciju Terenska kaže kako je taj proces sada automatizovan.
Pročitajte još:
- WWF Adria 2025 – Najvažnije aktivnosti u Srbiji i BiH
- Kenija kroz inovativni model postaje primer dobrog očuvanja biodiverziteta
- Šalinački lug pod zaštitom kao prirodno dobro od nacionalnog značaja
– Mobilna aplikacija bila je preopterećena kompleksnim formularom za vrste, što je usporavalo rad na terenu. Nedostajala je podrška za specifične podatke o vlažnim staništima prema Ramsar konvenciji, što je bilo ključno za ovaj projekat – kaže Gvozdenović.
Gvozdenović objašnjava kako modernizovani sistem utiče na brže i kvalitetnije praćenje.
– Kroz automatizovanu obradu podataka i automatsko kreiranje mapa tokom noći, imamo uvid u promene na terenu gotovo u realnom vremenu. To omogućava mnogo brže reagovanje na potencijalne probleme, kao što su rano otkrivanje širenja invazivnih vrsta ili signaliziranje degradacije staništa, jer se promene u nalazima odmah vizualizuju – kaže Gvozdenović.
Pored toga, kvalitet i konzistentnost podataka obezbeđuju se kombinacijom automatizovanih kontrola i stručne validacije. Osim što olakšava rad naučnicima i istraživačima, unapređena Terenska i informacioni sistem čine tehničku osnovu da Srbija sprovodi obaveze iz međunarodnih konvencija i evropskih direktiva.
– Ključni doprinosi unapređenja odnose se na nacionalni monitoring i izveštavanje po vrstama i staništima na osnovu standardizovanih formulara, definisanje i verifikaciju Emerald i buduće Natura 2000 mreže, kroz podatke o koncentraciji prioritetnih vrsta i staništa, stanju očuvanosti i pritiscima, usklađenost sa EU standardima u planiranju i proceni uticaja, jer podaci iz Terenske postaju osnova za prostorne analize, kao i transparentnost kroz centralizovano čuvanje i mogućnost naknadne revizije procena – kaže Medenica.
Terenska je zamišljena kao dugoročna platforma, čiji se dalji razvoj fokusira na stabilizaciju postojećih funkcionalnosti, njihovu integraciju i proširenje na nove tematske oblasti. U tom kontekstu, Gvozdenović ističe da je sistem dizajniran kao modularna platforma koja omogućava jednostavno dodavanje novih funkcionalnosti.
– Postoji mogućnost da se integrišu planovi upravljanja zaštićenim područjima, monitoring izveštaji i druga dokumentacija, ali to zavisi od Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radi se na integraciji podataka sa sistemom nadležnog ministarstva. Integracija sa drugim sistemima, koja je već u toku osiguraće da podaci o biodiverzitetu postanu neizostavan deo planiranja i upravljanja resursima u Srbiji – zaključuje Gvozdenović.
Tekst je nastao u okviru kampanje „Ovo nije samo bara”, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
