Slovenija, jedna od najmanjih, ali najzelenijih država Evropske unije uspela je da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se najvišem nivou u oblasti zaštite životne sredine. Prema izveštaju američkih univerziteta Jejl i Kolumbija, koji kroz svoj EPI indeks pokazuje koliko su zemlje u svetu blizu utvrđenim ciljevima ekološke politike, Slovenija je uvek bila u vrhu sveta, najčešće među top 20 država i u društvu Finske, Danske, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije.
Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji, kaže da ova država redovno zauzima visoko mesto na rang-listama kvaliteta života prema relevantnim naučnim i međunarodnim organizacijama. Ovo se delimično pripisuje očuvanoj prirodi, koja je velika prednost zemlje i obezbeđuje čistu vodu, vazduh, proizvodnju kvalitetne hrane i raznovrsne mogućnosti za opuštanje i rekreaciju. Slovenija mnogo ulaže u očuvanje prirode, a sredstva su se znatno povećala od punopravnog članstva u EU. Naš sagovornik ističe da je zaštita životne sredine sveobuhvatno uređena Zakonom o zaštiti životne sredine, koji zajedno sa Zakonom o očuvanju prirode i Zakonom o vodama čini osnovu krovne državne strategije – Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Trude se da svi nacionalni strateški i programski dokumenti budu saglasni sa Agendom 2030 i da doprinesu ostvarivanju 17 globalnih ciljeva održivog razvoja.
Na dobrom ste putu da postanete u potpunosti ekološka država. Kako se u jednoj od najzelenijih država u EU realizuje ekološka tranzicija? Na čemu se temelji vizija ekološkog razvoja Slovenije?
– Ako se fokusiramo na oblast energetike, usmereni smo ka smanjenju potrošnje energije i primeni mera energetske efikasnosti na svim nivoima (domaćinstva, industrija i usluge, javni sektor, sistemski nivo i problemi gubitaka u mreži). Takođe, težimo ka korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Tako smo postavili ciljeve za 2030. godinu – učešće OIE 30–35 odsto u konačnoj potrošnji energije, koje pokušavamo da ostvarimo kroz sprovođenje mera.
U 2023. godini zabeležili smo izuzetan rast u sektoru solarnih elektrana, povećavši ukupne kapacitete sa 690 na preko 1.100 MW kapaciteta. Rast proizvodnih kapaciteta solarnih elektrana u 2023. godini bio je, gledano po stanovniku, najviši u poređenju sa svim državama EU. Takav porast oko 400 MW dodatnih kapaciteta godišnje, trebali bismo održavati svake godine, kako bismo ostvarili cilj postavljen u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu, koji predviđa oko 3.500 MW kapaciteta solarnih elektrana do 2030. godine.
Ipak, još mnogo toga treba učiniti, posebno u vezi sa korišćenjem vetroelektrana, gde smo među poslednjima u Evropskoj uniji. Najviše problema imamo sa prostornim planiranjem. Ovde bi nam koristile informacije o projektima, implementaciji i smeštanju u državama Zapadnog Balkana.
U FOKUSU:
- SARADNJA NAUKE I PRIVREDE ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST
- MT-KOMEX BH – REGIONALNI AKTER ZA SOLARNU ENERGIJU
- DRUŠTVENE MREŽE IZ DRUGAČIJEG, EKO UGLA
Kakva je struktura energetskih izvora u Sloveniji? Koliki je udeo obnovljivih izvora energije i na koji način ćete povećati udeo u narednom periodu?
– Domaća proizvodnja energije 2023. godine iznosila je više od 131.000 teradžula (TJ), što je za osam odsto manje nego prethodne godine. Gotovo 47 odsto dolazilo je iz nuklearne energije, 32 odsto iz OIE, uključujući hidroenergiju, dok je 21 odsto iz uglja. Slovenija je zadovoljila manje od polovine (48 odsto) svojih energetskih potreba iz domaćih izvora, dok je preostalu količinu uvozila. U poređenju sa prethodnom godinom, energetska zavisnost povećana je za pet procentnih poena.
Za snabdevanje energijom, uzimajući u obzir uvoz i izvoz energije, bilo je dostupno skoro 268.000 TJ. U strukturi snabdevanja energijom naftni proizvodi dominirali su sa preko 36 odsto udela, sledila ih je nuklearna energija (23 odsto), a energija iz obnovljivih izvora zajedno sa hidroenergijom (oko 17 odsto), ugljem (12 odsto) i prirodnim gasom (11 odsto).
U strukturi konačne potrošnje, naftni proizvodi prevladavali su sa 47 odsto, zatim električna energija (23 odsto), OIE (14 odsto), prirodni gas (12 odsto), toplota (tri odsto) i čvrsta goriva (jedan odsto).
Lider ste u regionu u oblasti cirkularne ekonomije. Kako ste to dostigli? Da li ste primenjivali prakse EU zemalja?
– Slovenija aktivno promoviše princip cirkularne ekonomije, što se manifestuje u Strategiji održive pametne specijalizacije. Nadležna ministarstva sprovode akcije kako bi jačala cirkularnu ekonomiju, posebno kroz Plan oporavka i otpornosti i Program evropske kohezione politike 2021–2027.
U skladu s Integralnim strateškim projektom dekarbonizacije Slovenije, stvorili smo podržavajuće okruženje kako bismo pomogli preduzećima u tranziciji ka niskougljeničnoj cirkularnoj ekonomiji i korišćenju digitalnih tehnologija za jačanje njihove konkurentnosti.
Sprovodimo i javni poziv za podsticanje dekarbonizacije i tranzicije ka niskougljeničnoj kružnoj ekonomiji, koji će podržati projekte preduzeća u razvoju održivih i kružnih poslovnih strategija i uvođenju novih poslovnih modela. Kroz Program evropske kohezione politike 2021–2027. sprovodimo mere koje doprinose efikasnijem korišćenju resursa i poboljšanju materijalne produktivnosti. Posebna pažnja biće posvećena podršci niskougljeničnim i cirkularnim poslovnim modelima, kao i osnivanju Centra za cirkularnu ekonomiju, koji će povezati slovenačke aktere sa ovog područja.
Od 2016. godine imamo Strateško razvojno-inovativno partnerstvo, značajnu platformu sa 94 člana, uključujući privredne subjekte, obrazovne, istraživačke institucije i nevladine organizacije.
Više od 60 odsto teritorije Slovenije je prekriveno šumom i zelenilom, ima 40 nacionalnih parkova i rezervata u kojima živi preko 30.000 vrsta životinja. Koliko ulažete u očuvanje biodiverziteta?
– Smešteni na raskršću alpske, panonske, dinarske i sredozemske biogeografske regije, sa ponosom se svrstavamo među prirodno najbogatija područja. Uprkos manjoj površini (0,004 odsto svetske površine), ovde živi više od jedan odsto svih poznatih živih vrsta na Zemlji, što čini preko 30.000 vrsta, iako se procene kreću i do 120.000 vrsta. Slovenija ima najveći udeo područja Natura 2000 među svim članicama EU – više od 37 odsto ukupne površine teritorije, a razna zaštićena područja zajedno obuhvataju gotovo polovinu državne površine. U poslednjih sedam godina izdvojili smo više od 100 miliona evra za projekte očuvanja biodiverziteta, pri čemu svake godine alociramo 12 miliona evra iz državnog budžeta, dok je dodatnih pet miliona evra iz Šumskog i klimatskog fonda. U programskom periodu 2021–2027. očekujemo oko 130 miliona evra iz fondova EU.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala Održiva arhitektura i finansiranje zelene gradnje
