U Splitu se održava najveća domaća konferencija posvećena obnovljivim izvorima energije – Dani OIE 2025, u organizaciji Udruženja Obnovljivih izvori energije Hrvatske (OIEH). Tokom trodnevnog programa, više od 400 učesnika iz 19 zemalja, uključujući predstavnike 115 kompanija i 30 institucija, razmenjivaće znanje i iskustva na temu energetske tranzicije – od zakonodavnog okvira i finansiranja do integracije OIE u elektroenergetsku mrežu i zaštite životne sredine.
Konferenciju su podržala ključna državna tela – Ministarstvo gospodarstva, Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine i Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije – uz snažnu podršku evropskih i domaćih institucija poput Evropske komisije, Evropske investicione banke, EBRD-a, udruženja WindEuropea, SolarPower Europe i EIHP-a.
Direktorka OIEH-a, Maja Pokrovac, otvorila je skup naglašavajući da se radi o stručnom događaju koji povezuje znanje i konkretna rešenja u sektoru energetike.
Kako je rekla, „skup nije politički niti ideološki, već stručan, usmeren na primenu energetike kao jednog od ključnih stubova privrede“ – posebno naglašavajući da je postojeća elektroenergetska mreža zastarela i nedovoljna za potrebe moderne energetske politike. Predložila je zamrzavanje rokova za energetska odobrenja sve dok se ne osiguraju uslovi za sprovođenje projekata.
Pročitajte još:
Jedan od učesnika jeste i direktor udruženja WindEurope, Džajls Dikson, koji je istakao da Hrvatska beleži snažan napredak, s prošlogodišnjih 15 odsto energije iz vetra, očekuje se porast na 25 odsto u 2025. godini. Ipak, upozorio je da bez ulaganja u mrežnu infrastrukturu i digitalizaciju procesa, dalji razvoj OIE može biti usporen.
Kristof Lic, viši analitičar tržišta energije SolarPower Europe, prezentovao je godišnji izveštaj o globalnim trendovima u solarnoj industriji. Naglasio je da je 2023. bila rekordna godina s gotovo 600 GW novih solarnih instalacija, a Kina prednjači s dvotrećinskim udelom u globalnom rastu, dok je predstavnica Evropske komisije Hana Huzjak, poručila da Evropa svakako ne odustaje od svojih zelenih ciljeva. Udeo obnovljivih izvora u EU već je porastao na 46 odsto, a građani su zahvaljujući tome uštedeli oko 100 milijardi evra.
O temi skladištenja energije govorila je Maria De Melo iz EBRD-a, istakavši kako bez razvoja skladišnih kapaciteta nema stabilne tranzicije. EBRD već radi na analizi mogućnosti skladištenja u Hrvatskoj, u saradnji s OIE Hrvatska i FER-om.
Preostala dva dana konferencije posvećena su oceni postojećih politika, finansijskim mehanizmima, tehnološkim inovacijama i ulozi lokalne zajednice u energetskoj tranziciji.
Energetski portal
