Naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama Evropske unije.
Autori procenjuju ukupni pad populacija između 1980. i 2017. na 17 do 19 odsto, što predstavlja gubitak koj iznosi između 560 i 620 miliona jedinki ptica. U realnosti, u istom periodu je izgubljeno čak 900 miliona jedinki, međutim, ovaj podatak je umanjen za povećanje populacija određenih vrsta, koje iznosi oko 340 miliona jedinki. Veliki pad brojnosti malog broja vrsta ptica koje nazivamo „čestim“ ili „običnim“ vrstama čini važan udeo ovog procenta.
Studija je sastavljena na osnovu podataka iz Evropskog popisa običnih ptica, kao i podataka redovnih izveštaja država članica u skladu sa Direktivom o pticama EU.
Nekada sveprisutni vrabac pokućar najteže je pogođen, pri čemu je izgubljeno 50 odsto populacije od 1980. godine, ukupno 247 miliona ptica, dok su populacije poljskog vrabca izgubile oko 30 miliona jedinki. Obe vrste pogođene su promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, međutim, broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama. Nisu potpuno jasni razlozi opadanja urbanih populacija, ali neki od njih bi mogli biti nedostatak hrane, širenje bolesti kod ptica i zagađenje vazduha.
Pročitajte još:
Ako se osvrnemo na staništa, primetno je da su najveći gubici zabeleženi kod ptica poljoprivrednih predela i ptica travnih staništa. Opšte je poznato da su promene u poljoprivrednoj praksi i upravljanju, uslovljene političkim odlukama, odgovorne za nagli pad brojnosti divljih životinja. Grupe ptica selica poput brezovog zviška i žute pliske su takođe zabeležile veliki pad brojnosti, kao i šljukarice poput vivka i planinskog zujavca.
Veliki deo ovog pada dogodio se u Evropi 1980-ih i 1990-ih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji. Rezultati pokazuju da zakoni Evropske unije, odnosno Direktiva o pticama i Direktiva o staništima, koji pružaju pravnu zaštitu prioritetnim vrstama i staništima EU, imaju pozitivan uticaj na brojnost populacija ptica, kao i na očuvanje staništa.
Dobar primer se može videti u porastu populacija sedam vrsta ptica grabljivica, koje se sa smanjenjem upotrebe pesticida, povećanim stepenom zaštite, akcijama na smanjenju ubijanja i odvijanjem projekata aktivne zaštite, polako oporavljaju. Nema sumnje da bi bez uvođenja ovih direktiva, stopa opadanja mnogih vrsta bila daleko veća.
Međutim, ova studija podržava prethodna istraživanja koja pokazuju značajan nedavni gubitak biodiverziteta. Opadanje brojnosti „običnih“ ptica pokazuje da je i dalje neophodan dalji rad na zaštiti vrsta šireg obima. Hitno je potrebno sačuvati ptice povezane sa poljoprivredom, kao i ptice selice na njihovim migratornim putevima.
Važno je da je gubitak „uobičajenih“ vrsta zabrinjavajući jer ukazuje na oštećene ekosisteme i njihove funkcije, a potencijalno i pružanju usluga ekosistema od kojih čovečanstvo zavisi. Brojnost i dominantna prisutnost „uobičajenih“ vrsta znači da promene u njihovim populacijama mogu imati velike posledice na zdravlje naših ekosistema.
