U Evropi radi 21.387 hidroelektrana, a planira se izgradnja, odnosno već se gradi još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu, pokazao je prvi panevropski popis postojećih i planiranih hidroelektrana.
Kako su juče, 28. novembra, upozorile nevladine organizacije „EuroNatur“ i „Riverwatch“ novom izgradnjom, ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene.
Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planirano je u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz mreže Evropske unije Natura 2000.
Pročitajte još:
Podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini.
U zemljama Evropske unije najviše će ih biti u Nemačkoj 4.839, a zatim i Austriji (4.485), Francuskoj (2.663), i Norveškoj (2.453).
U studiji koju su naručili „EuroNatur“, „Riverwatch“, Svetski fond za prirodu (WWF) i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta (GEOTA) ističe se neuspeh vlada u i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.
„Suočavamo se sa krajem reka koje slobodno teku u Evropi i krahom biodiverziteta ako ne zaustavimo to ‘ludilo’ hidroelektrana. Evropska komisija predvođena Ursulom fon der Lajen i nacionalne vlade moraju da zaustave tu ekspanziju. Pre svega moraju da stave tačku na subvencije za hidroelektrane i unaprede zaštitu reka. Neprihvatljivo je da se našim računima za struju finansiraju investitori u hidroelektrane i time uništavanje evropske ‘linije života'“, rekao je direktor organizacije „Riverwatch“ Ulrih Ajhelman.
Njegov kolega iz fondacije „EuroNatur“ Gabrijel Švaderer istakao je da se izgradnja najvećeg broja novih hidroelektrana, više od 3.000, planira na Balkanu. On kaže da je reč o gradnji na većinom netaknutim rekama koje predstavljaju blago Evrope.
„Tražimo od EU da reaguje na to u pregovorima o pristupanju i da insistira na primeni zakona o zaštiti prirode. Na Balkanu su investicije u hidroelektrane prevelike, dok je potencijal za solarnu energiju, zaista obnovljivi izvor energije, uglavnom neiskorišćen“, rekao je Švaderer.
Brane hidroelektrana uništavaju reke i okolinu i znatno doprinese gubicima u biodiverzitetu. One zaustavljaju prirodan tok vode, blokiraju migraciju riba i presecaju sedimente koji štite obale i delte od poplava i podizanja nivoa mora i tako uništavaju lokale zajednice.
Pored toga, više od 90 odsto planiranih hidroelektrana proizvodiće malu količinu struje (manje od 10 MW) i napraviće veću štetu prirodi nego što će doneti ekonomsku korist.
Kako bi se zaustavio gubitak biodiverziteta slatkih voda, „EuroNatur“i „Riverwatch“ traže od svih evropskih zemalja i Evropske unije da sprovedu „Plavi novi sporazum za evropske reke“, da više ne daju subvencije za hidroelektrane, bolje zaštite vredne rečne deonice i donesu panevropski program obnove reka.
Izvor: Zelena Srbija
