Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i sve češćih prirodnih katastrofa. Svi pomenuti razlozi bi mogli da rezultiraju pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (IEP) iz Sidneja.
U najnovijem izveštaju Registar ekoloških pretnji, IEP je rizike koji prete čovečanstvu grupisao u dve kategorije: nestašice hrane i vode i porast broja stanovnika sa jedne, i prirodne nesreće poput poplava, suša, ciklona, porasta nivoa mora i temperature sa druge strane.
Prema najnovijem istražvanju rađenom na osnovu podataka UN i drugih organizacija, 19 zemalja koje se suočavaju sa najvećim brojem ekoloških pretnji, među kojima su i Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan, ujedno spadaju i među 40 zemalja u svetu koje su najteže pogođene nasiljem i nemirima.
Neke od tih zemalja „već su se našle u začaranom krugu u kojem borba za oskudne resurse rađa sukobe, a sukobi, zauzvrat, dodatno osiromašuju resurse“, navodi se u izveštaju.
„To je neka vrsta đavoljeg kruga. Konflikti uništavaju prirodne resurse zemlje, a oskudica, sa svoje strane, vodi novim konfliktima“, rekao je osnivač IEP Stiv Kilelea.
Pročitajte još:
Do 2040. godine 5.4 milijarde ljudi, što je više od polovine projektovane svetske populacije, živeće u 59 zemalja za koje se veruje da će imati problema sa vodom. Istovremeno, do 2050. godine oko 3.5 milijardi ljudi suočiće se sa nestačicom hrane što je 1.5 milijardi više nego danas.
Prognoze su da će 2050. godine na planeti živeti blizu 10 milijardi ljudi, što će stvoriti dodatni pritisak na ograničene resurse i rađati sukobe, a Registar ekoloških pretnji ukazuje da bi i do 1.2 milijarde ljudi iz siromašnih i nestabilnih oblasti, poput podsaharske i severne Afrike, južne Azije i sa Bliskog istoka, do 2050. godine biti primorano da migrira.
„To će imati ogromne društvene i političke posledice, ne samo na zemlje u razvoju, već i na razvijene. Masovna raseljavanja dovešće do većih tokova migracije ka najrazvijenijim zemljama“, rekao je Kilelea.
Kilelea je ocenio da će se u narednim decenijama iskristalisati dva glavna pravca migracija, i to jedan koji vodi preko severa Afrike i drugi sa Bliskog istoka i iz južne Azije.
U zveštaju IEP se procenjuje da će veliki deo ljudi koji se budu kretali tim migcionim rutama završiti u Evropi, pošto čak i male ekološke pretnje i prirodne nesreće mogu da izazovu masovne pokrete stanovništva, a razvijenije države u Evropi i Severnoj Americi će biti u stanju da se bolje prilagode hirovima klime.
„To je nešto o čemu Evropa mora da vodi računa“, upozorio je Kilelea.
U svetu je u ovom trenutku prinudno raseljeno više od 1 odsto populacije, a četiri od pet izbeglih utočite su potražili u nekoj susednoj zemlji, pokazuju podaci UNHCR, koji je u junu ove godine uputio apel svim državama da pomognu ugroženima.
„Videli smo šta se dogodilo kada se na vrhuncu migrantske krize 2015. i 2016. dva miliona migranata uputilo ka Evropi i mogli ste da vidite političku nestabilnost koju je to o izazvalo i pojavu novih političkih partija. Ako se nešto ne uradi u pogledu ekoloških pitanja, razmere će biti daleko veće od onoga što smo videli u proteklih par godina“, upozorio je osnivač IEP.
Izveštaj IEP objavljen je u vreme kada Evropska unija pokušava da reformiše postojeći Zajednički evropski sistem azila (CEAS), o kojem su pregovori stali od početka migrantske krize 2015. godine.
Šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen prvobitno je planirala da u septembru predstavi predlog novog sistema azila, ali će to verovatno biti odgođeno.
Upitan šta misli o tim naporima EU, Kilelea je naglasio da bi Unija trebalo da se pozabavi uzrocima migracija i sa tim kako može da osnaži države koje su najugroženije.
U izveščtaju IEP se navodi da nestačica vode i hrane može da dovede do masovnih migracija iz 31 zemlje, koje nisu u stanju da se izbore sa ekološkim krizama.
Pa ipak, u pregovorima o budućem višegodišnjem budžetu EU, deblji kraj izvukli su upravo fondovi za podršku trećim zemljama i razvojnu pomoć EU. I mnoge zemlje širom sveta su proteklih godina smanjile budžetska sredstva namenjena humanitarnoj i razvojnoj pomoći.
Kilelea je ocenio da će zbog uticaja pandemije koronavirusa na globalnu privredu narednih godina biti problema u izdvajanju novca za pomoć nerazvijenim zemljama, ali je naglasio i da je „neophodno razmisliti šta je u strateškom interesu država“.
Izvor: EURACTIV.com
