Toplane u Priboju i Malom Zvorniku dobile su danas ukupno 8,3 miliona evra za postavljanje kotlova na biomasu i renoviranje sistema daljinskog grejanja.
Taj posao se obavlja u okviru projekta „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije razvoj tržišta biomasa“, čiji je cilj da toplane u Srbiji koriste biomasu umesto fosilnih goriva.
Ugovore o ulaganju potpisali su ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić, predsednici opština Priboj i Mali Zvornik Lazar Rvović i Zoran Jevtić i direktori JKP „Drina“ Mali Zvornik Dragan Čikarić i JKP „Toplana Priboj“ Zoran Ratković.
Predviđena instalisana snaga kotlova na biomasu biće osam MW u Priboju i 1,8 MW u Malom Zvorniku.
„Tender za nabavku opreme i izvođenje radova biće oktobra, a završetak radova i početak grejanja na biomasu početkom 2022. godine“, rekao je ministar.
Dobijen novac opštine i toplane, uz dve godine grejs perioda, vraćaće 18 godina, dok kamatna stopa iznosi 1,1 odsto godišnje.
„Toplane vraćaju 83,5 odsto, a 16,5 odsto su donirana sredstva“, kazao je Antić.
Vrednost celog projekta „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije razvoj tržišta biomasa“ je 26,75 miliona evra.
Dvadeset miliona evra je kredit KfW banke, dok je 6,75 miliona evra donacija koju su obezbedile KfW banka (2 miliona evra) i Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske SECO (4,75 miliona evra).
U projektu učestvuju i toplane u Novom Pazaru, Prijepolju, Novoj Varoši i Majdanpeku.
„U ovih šest opština mi ćemo u narednih nekoliko godina izvršiti potpunu modernizaciju i zamenu kotlova koji će sa fosilnih goriva preći na biomasu. Ovi gradovi su bili među najzagađenijim gradovima Srbije“, kazao je Antić i dodao da će ušteda zbog promene energenta biti 15 odsto.
Ugovori s toplanama u Prijepolju, Novom Pazaru, Majdanpeku i Novoj Varoši biće potpisani u decembru.
Ukupna vrednost opreme i radova za te četiri opštine je 16,8 miliona evra, a instalisana snaga će biti 19,9 MW. Završetak radova i početak grejanja na biomasu predviđeni su za prvi kvartal 2023. godine.
„Još 19 toplana je izrazilo interes za prelazak na biomasu“, rekao je Antić.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib naglasio je da je „cilj ovog projekta je da Srbija što pre ispuni kvotu od 27 odsto korišćenja energije iz obnovljivih izvora“.
Ambasador je kazao da je energetski sektor vrlo važan u okviru nemačke razvojne pomoći Srbiji.
Podsetio je da je Nemačka, kroz kredite i donacije, pomogla u realizaciji 800 projekata energetike, vrednosti 850 miliona evra.
„Ukupna nemačka pomoć Srbiji, od 2000. godine, iznosila je dve milijarde evra“, naveo je Šib.
Direktor kancelarije KfB banke u Srbiji Arne Gos kazao je da ta banka podržava Srbiju na putu da bude energetski neutralna zemlja koja se zalaže za poboljšanje klimatskih uslova i poboljšanje energetike.
„Samo na energentima ćemo imati godišnju uštedu od oko 500.000 evra“, kazao je predsednik opštine Priboj Lazar Rrvović.
Dodao je da Priboj već ima iskustva sa biomasom, jer je pre tri godine počeo da radi kotao na pelet, snage od 1 MW.
„Ovih dana pripremamo kotlarnicu snage 1,8 MW, to je drvna sečka. Realizacijom ovog projekta od 8 MW mi ćemo gotovo u celosti preći sa fosilnog goriva na biomasu“, kazao je on i naveo da je oko 14.000 građana priključeno na toplanu.
Predsednih opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić rekao je da će na ovaj način Mali Zvornik dobiti grejanje 24 časa dnevno „za istu cenu, ako ne i nižu“.
„Samo jedan od otpadnih materijala će biti dovoljan da snabdeva ovu toplanu“, kazao je Jevtić.
Izvor: Zelena Srbija
