Veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika.
Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i sl.) a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.
Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Кontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača.
Кontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.
Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine, kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.
Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenja i podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.
Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.
Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.
Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud.
Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 – 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 – 50.000 dinara.
Skreće se pažnja potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, kao i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.
U vreme sezone svinjokolja, apeluje se da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.
