Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep. Ali kao što moja baka kaže: „Svako vreme ima svoje.“
Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#). Kada kliknete na neki od njih, on vas vodi do svih dostupnih postova sa istim hashtag-om širom te društvene mreže. Ukoliko ste na primer fotografisali zalazak sunca i okačili na svoj Fejsbuk profil, mogli biste da u opis napišete #sunset i da kliknuvši na njega, pristupite bazi zalazaka sunca sa različitih strana sveta.
Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, dele uspomene sa svojim prijateljima na društvenim mrežama svakog četvrtka. Pod ovim terminom bi mogla da stoji fotografija koju su napravili prilikom vikend izlaska u prethodnom mesecu ili zapis o tome kako su na maskembalu u osnovnoj školi jedini nosili papirnu masku jer im mama nije napravila bolju. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.
Prvo putovanje kroz energetski vremenski portal započećemo u Pripjatu, u Ukrajini (tada sovjetskoj republici), u martu 1986. godine, poslednjem mesecu postojanja ovog grada.
Lokalnim luna-parkom i igralištima još su se orili veseli dečji glasići. Možda bi se oni u smiraj dana pomešali sa jecajima udovice koja se, dok je šetala psa, prisetila svog muža Jevrejina kog su ubili nacisti. Radnici elektrane vraćali su se nakon posla porodicama. Domaćice su odlazile u kupovinu. Službenice u pošti obavljale svoje zadatke. Školarci su međusobno delili užine i uzimali vodu sa automata. Ljubavni parovi išli su u bioskop. Putovalo se vozom, treniralo u teretanama, plivalo na bazenima, venčavalo. Uobičajene dnevne aktivnosti u Pripjatu postale su prošlost kada je 27. aprila 1986. godine, u 1 sat poslepodne, počela evakuacija stanovništva zbog eksplozije nuklearne elektrane koja se dogodila dan ranije.
Do nesreće je došlo tokom testa na reaktoru 4. Kao uzroci navode se upotreba nedovoljno ispitane i nestabilne tehnologije, ali i ljudske greške. Operateri su testove vršili pod pritiskom rukovodstva i, kako bi ih ubrzali, zaobišli su čitav niz sigurnosnih procedura. U atmosferu je ispušten oblak radioaktivnih čestica koji se nadvio nad Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom i zagadio ogromne površine.
Dejstvo oslobođene radijacije na ljude i ostali živi svet bilo je fatalno. Prema zvaničnim podacima Svetske nuklearne acocijacije, direktnih žrtava incidenta bilo je pedeset šestoro. Međutim, smatra se da je više od 9000 ljudi preminulo od raka zbog izloženosti radijaciji. Tačan broj žrtava nikad nije ustanovljen. Proračuni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kažu da je čak oko 6,6 miliona ljudi bilo je izloženo radijaciji. Životinje su prestale da se razmnožavaju, a kod onih koje nisu, pojavile su se razne genetske devijacije. Borova šuma, koja se prostirala na četiri kvadratna kilometra u blizini elektrane, posle eksplozije dobila je tamnosmeđu boju i uginula. Zbog boje dobila je naziv “crvena šuma”.
Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Područja najgore pogođena radijacijom ograđena su bodljikavom žicom, znacima upozorenja i kontrolnim punktovima. Njena svrha je da se ograniči pristup najopasnijim mestima, smanji širenje radiološke kontaminacije i sprovode aktivnosti praćenja radioloških i ekoloških aktivnosti. U nadležnosti je Agencije za hitne slučajeve Ukrajine. Za potrebe smeštaja evakuisanih ljudi, izgrađen je Slavutič. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Začuđujuće, napajanje energijom sa ovog mesta prestalo je tek 2000. godine kada je i poslednji od reaktora stavljen van snage.
Danas, 30. novembra 2017. lokalnim luna-parkom i igralištima u Pripjatu ne ore se veseli dečji glasići. Mnogi ga nazivaju „gradom duhova“. Sa ove teritorije iseljeni su gotovo svi stanovnici, a kroz puste ulice, obrasle u travu i divlje rastinje, lutaju samo radioaktivni atomi – i poneki odvažni turista.
Smatra se da je eksplozija u Černobilju najveća mirnodopska ekološka nesreća u istoriji nuklearne energije. Naučnici predviđaju da će normalan život na ovoj teritoriji biće moguć tek za 300 godina. Stoga je vlada u Kijevu plan za revitalizaciju černobiljske oblasti zasnovala na iskorišćavanju energije sunca koje tamo ne manjka. O tome smo pisali ranije ove nedelje.
