plastika
Podeli
Drvni otpad jača reciklirani beton
Kako prenosi portal Ekovjesnik, istraživanje Instituta za industrijske nauke Univerziteta u Tokiju pokazalo je da se reciklirani beton može ojačati dodatkom drvnog otpada. Ova inovativna tehnika obećava ekološki prihvatljiv način poboljšanja betonskih konstrukcija uz istovremeno smanjenje troškova izgradnje i emisija…
Koliko dugo koronavirus opstaje na različitim površinama?
Kako prenosi Nova ekonomija, američki naučnici objavili su istraživanje u kojem se bave stabilnošću koronavirusa u vazduhu i na određenim površinama. U tekstu koji je objavljen juče, 17. marta u „The New England Journal of Medicine“ utvrdili su da se…
Na udah od deponije
Iako mu posao i karijera nameću da mora i okeane vidi iz drugačije perspektive od većine ljudi i da, samim tim, primeti i ono što je skriveno na mračnom dnu, hrvatski ronilac svetske slave Goran Čolak veruje da su ljudi…
Da li je moguće pakovanje omekšivača i gelova za tuširanje u višekratnu ambalažu?
Odgovor kompanije Henkel na postavljeno pitanje bio bi „itekako“. U centralnoj Evropi, proizvođač hemijskih sredstava testira novu šemu prema kojoj su kupci u odabranim drogerijama prodajnog lanca „Rosmann“ u mogućnosti da nekoliko puta dopunjavaju ambalažu tečnih deterdženata i omekšivača za…
Da li ulazimo u deceniju održive potrošnje?
Izvor: Politika Svakog minuta se širom sveta proda gotovo milion plastičnih flaša, dok najnovija istraživanja pokazuju da čak pet triliona komada plastike pliva u okeanima. Godišnje se proda 80 milijardi novih odevnih predmeta, a potroši se oko 3,9 milijardi tona…
Zašto morske životinje jedu zalutali plastični otpad?
Brojne životinje čiji su životi vezani za vodu se udave ili zapletu u otpad od plastike koji nemilosrdno završava u njihovom okruženju. Plastika predstavlja veliku opasnost za morske kornjače, kao i za druge morske predatore, ali tek nedavno su naučnici otkrili…
Kako je Mekdonalds doprineo stvaranju biorazgradivih 3D modela od otpadnog ulja
Centar za istraživanje životne sredine u okviru Univerziteta u Torontu kao svoj glavni „alat“ koristi nuklearnu magnetnu rezonancu, veoma sličnu onoj za medicinsku dijagnostiku, pomoću koje posmatraju najsitnije žive organizme i proučavaju njihove biohemijske odgovore na promene u sredini u…