plastika
Podeli
Reciklirana plastika čvršća od betona?
Svi znamo koliko je plastika štetna po našu okolinu i planetu, pa zato svako potencijalno rešenje za korišćenje ovog nagomilanog materijala nailazi na veliko odobravanje javnosti. Ujedinjene nacije pohvalile su napore kenijske preduzetnice i pronalazača Nzambi Matee koja je razvila mašinu…
Mikroplastika-tihi ubica okeana
Prema procenama više od 150 miliona tona plastičnog otpada trenutno se nalazi u okeanima. Plastični otpad koji nalazimo po morskim obalama, uključujuči i onaj koji pluta, samo je jedan mali deo onoga što se zapravo nalazi pod vodom. Naučnike zabrinjava…
Prijavite divlje deponije Ministarstvu zaštite životne sredine
U gotovo svim opštinama u Srbiji postoji neka divlja deponija. Građevinski otpad, stari nameštaj, plastika i sve ono što im više nije potrebno ljudi bacaju gotovo gde stignu. Obale reka pune su smeća koje često završi u vodotocima. Zato se…
Na Zapadnom Balkanu živimo u otrovnom oblaku
Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi – u regionu on izazove 13.500 slučajeva prerane smrti. Štetni uticaj ovdašnjih zastarelih termoelektrana na ugalj beleži se čak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i korišćenje fosilnih goriva u industriji,…
Srećna Nova godina: Retrospektiva i buduća perspektiva!
Briga za ekološku bezbednost, energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja biće u fokusu naredne i u godinama koje slede, najavila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike. Najavljena su ulaganja u iznosu od 1,5 milijardi evra, kao…
U trećini proizvoda od meke plastike otkrivene štetne materije
Skoro jedna trećina proizvoda od plastike testiranih na tržištu Srbije sadrži povećanu količinu ftalata, supstance koja štetno deluje na zdravlje ljudi i koja je u zemljama Evropske unije zabranjena iznad koncentracije od 0,1 odsto u potrošačkim proizvodima. Ftalati su pronađeni…
Šta je teže: 1,1 bilion tona živog sveta na Zemlji ili 1,1 bilion tona veštačkih materijala?
Iako živi svet na Zemlji "drži liniju" na 1,1 bilion tona godinama unazad, težina materijala koji su ljudi proizveli eksponencijalno raste. Sve što smo ikada napravili i izgradili, od flaša preko zgrada od Lego kockica do mostova, otprilike ima jednak broj na vagi kao i sva biomasa. Poređenja radi, na početku dvadesetog veka, tvorevine ljudi težile su oko 35 milijardi tona, odnosno bile su čak 97 odsto lakše od živog sveta.