gasovi staklene bašte
Podeli
Naučnici-volonteri u prvim borbenim redovima protiv klimatskih promena
Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena - smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa - države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).
Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni
Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.
Koliki negativni uticaj na životnu sredinu proizvodi jedna šoljica kafe?
Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.
Emisije ugljen dioksida dostigle rekord u 2017. godini
Emisije ugljen dioksida dostigle su svoj istorijski maksimum u 2017. godini. Prema izveštaju Internacionalne agencije za enegriju potražnje za energijom su povećane dok je povećanje energetske efikasnosti u svetu usporilo što je rezultiralo povećanim emisijama. Nakon tri godine mirovanja, nivoi…
Koliko jaja je potrebno za jednu Švarcvald tortu, a koliko za četiri auto-gume?
Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu "vozi kao po jajima" koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti - zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.
Košer i zašto je PETA nahuškala Izrael protiv južnoameričkih kasapina? (VIDEO)
Pre 4 hiljade godina, iako okruženi mnogobožcima na području između reke Jordan i Sredozemnog mora, na Bliskom istoku, Jevreji su kreirali alternativni pogled na veru i osobinu "apsolutnog dobra" revolucionarno pridali jednom bogu. Na taj način, stvorili su prvu monoteističku religiju usmerenu ka Jahveu. PETA je organizacija koja se zalaže za etičko ophođenje prema životinjama pod sloganom "Životinje nam ne pripadaju da bismo ih jeli, oblačili, eksperimentisali na njima, koristili za zabavu ili ih mučili na bilo koji drugi način".
Francuska ulaže 20 milijardi evra u energetsku tranziciju
Francuska vlada namerava da uloži oko 20 milijardi evra u energetsku tranziciju. Od tog iznosa devet milijardi trebalo bi uložiti u energetsku efikasnost, sedam milijardi u obnovljive izvore energije, a četiri milijarde za ubrzavanje prelaska na čištija vozila. Navedena ulaganja…