Svake godine, 5. juna, u svetu se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, inicijativa koju je pokrenuo program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) 1973. godine. Ovaj dan je posvećen podizanju svesti o značajnim pitanjima životne sredine koja utiču na svaku oblast života na našoj planeti. Dok obeležavamo ovaj dan, naš fokus se okreće gorućim izazovima degradacije životne sredine – naglašavajući potrebu za održivim rešenjima i proaktivnom globalnom saradnjom.
Ove godine, fokus je na Saudijskoj Arabiji koja će biti domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine 2024, sa osnovnom temom usmerenom na borbu protiv degradacije zemljišta, dezertifikacije i suše. Inicijative Kraljevine, kao što su Saudijska zelena inicijativa i Bliskoistočna zelena inicijativa, imaju za cilj da transformišu 30 odsto zemlje u rezervate prirode, zasade 10 milijardi stabala i obnove 40 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine. Ovi napori su ključni za region u kome je 75 odsto obradivog zemljišta već degradirano, a 60 odsto stanovništva se suočava sa nestašicom vode —očekuje se da će se situacija pogoršati do 2050. godine.
Izbor teme restauracije nije napravljen olako; ona ima dubok odjek u vreme kada degradacija životne sredine sve više utiče na biodiverzitet, dostupnost vode i plodnost zemljišta širom sveta. Prema podacima Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije, do 40 odsto zemljišta na planeti je degradirano, što direktno utiče na polovinu svetske populacije i ugrožava oko 44 triliona dolara globalnog BDP-a. Takođe, sve veća učestalost i ozbiljnost suša naglašavaju urgentnu potrebu za razvojem sveobuhvatnih strategija za upravljanje vodnim resursima i revitalizaciju zdravlja zemljišta.
Pročitajte još:
- SAČUVAJMO VELIKE ZVERI I NJIHOVA STANIŠTA DA BISMO SAČUVALI SVE NAS!
- SRBIJA JE POTROŠILA SVE PRIRODNE RESURSE ZA OVU GODINU
- SAUDIJSKA ZELENA INICIJATIVA – CILJ OD 10 MILIJARDI STABALA
Dodatno, ekstremno visoke temperature koje karakterišu klimu Saudijske Arabije doprinose ovim izazovima. Tokom letnjih meseci, prosečne dnevne temperature redovno prelaze 40°C, a u nekim područjima mogu dostići i do 50°C. Ove visoke temperature dovode do intenziviranja procesa dezertifikacije i povećavaju rizik od suša, čineći obnovu zemljišta i upravljanje vodnim resursima još važnijim. Zimi, iako su temperature blaže, one su i dalje visoke za to doba godine, što dodatno komplikuje održivost vodnih i zemljišnih resursa u regionu.
Samo neki od primera svakodnevne degradacije prirode jesu deforestacija u Amazoniji, industrijsko zagađenje vazduha u Pekingu, intenzivna poljoprivreda u Kaliforniji koja dovodi do kontaminacije vodnih tokova i degradacije zemljišta zbog prekomerne upotrebe pesticida i đubriva. Urbanizacija u Bangkoku koja uzrokuje gubitak prirodnih staništa i povećava nivo zagađenja. Na kraju, prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa u Čadskom jezeru, koje se nalazi između nekoliko afričkih zemalja, dovelo je do drastičnog smanjenja njegove površine, što utiče na lokalnu floru i faunu te na dostupnost vode za stanovništvo.
