Danas se širom sveta obeležava Svetski dan pčela – dan koji ima za cilj da podigne svest o ključnoj ulozi koju pčele imaju u očuvanju biodiverziteta, održivosti ekosistema i sigurnosti globalne proizvodnje hrane. Istovremeno, ovaj dan nas podseća na rastuće pretnje sa kojima se pčele suočavaju – od gubitka staništa i zagađenja, do klimatskih promena i štetnih poljoprivrednih praksi – koje direktno ugrožavaju njihov opstanak.
Na inicijativu Pčelarskog saveza Slovenije, Ujedinjene nacije su 2017. godine proglasile 20. maj za Svetski dan pčela. Boštjan Noč, predsednik Evropskog pčelarskog saveza i predsednik Pčelarskog saveza Slovenije, poručio je da pčelari gube motivaciju da nastave, a ako počnu da napuštaju pčelarstvo, suočavamo se sa katastrofom u vrlo bliskoj budućnosti.
„Jednostavno će svake godine biti manje pčela, i kao rezultat toga, besplatna usluga oprašivanja koju pružaju će nestati – to će imati ozbiljan uticaj na proizvodnju hrane… Dakle, Evropo – sada ili nikad! Ovo se tiče pčela, pčelara i potrošača”, rekao je Noč, a preneo Savez pčelarskih organizacija Srbije.
Kao ključne mere za zaštitu pčelara i pčela, on navodi hitno povlačenje lažnog meda sa tržišta, kao i direktna plaćanja pčelarima kroz poljoprivredne i ekološke mere za besplatnu uslugu oprašivanja koju pružaju pčele.
Uzroci opadanja populacije pčela
Više od 75 odsto svetskih prehrambenih useva zavisi, u manjoj ili većoj meri, od oprašivača – uključujući pčele, leptire, ptice, slepe miševe i druge insekte.
Bez oprašivača, mnogi nutritivno bogati usevi – poput voća, povrća, orašastih plodova i semena – mogli bi biti zamenjeni manje hranljivim kulturama kao što su pirinač, krompir i kukuruz. Time bi se direktno ugrozila nutritivna ravnoteža ljudske ishrane, naročito u siromašnim i ruralnim zajednicama.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i drugih relevantnih organizacija, današnje stope izumiranja vrsta oprašivača su između 100 i 1.000 puta veće od prirodnih, pretežno zbog ljudskih aktivnosti. Procene ukazuju da je oko 35 odsto beskičmenjačkih oprašivača, uključujući pčele i leptire, kao i 17 odsto kičmenjačkih oprašivača, poput slepih miševa i ptica, na ivici izumiranja.
Glavni uzroci koji ugrožavaju opstanak oprašivača su gubitak prirodnih staništa, intenzivna poljoprivreda, prekomerna upotreba pesticida, herbicida i fungicida, zagađenje i klimatske promene.
Pčele nisu samo proizvođači meda, već i indikatori zdravlja životne sredine. Njihova prisutnost, ponašanje i zdravlje reflektuju stanje ekosistema – uključujući kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Zato njihov nestanak ne treba posmatrati kao izolovan biološki fenomen, već kao znak šireg poremećaja u prirodi.
Pročitajte još:
- Masovni gubici pčela u Srbiji se nastavljaju i u proleće 2025. godine
- Srbija ima najveću šumovitost u istoriji – 39 odsto teritorije pod šumom
- Rekordno uklanjanje barijera u Evropi 2024 – 2.900 km reka vraćeno u prirodni tok
Kako možemo doprineti zaštiti pčela?
Svako od nas može doprineti zaštiti pčela – bilo kao pojedinac, pčelar, poljoprivrednik, donosilac odluka ili član zajednice:
Građani mogu:
- Saditi autohtone biljke koje cvetaju tokom različitih perioda godine,
- Kupovati lokalni, sirovi med,
- Izbegavati upotrebu pesticida u baštama,
- Postavljati fontane sa vodom za pčele,
- Širiti svest i edukovati druge o važnosti pčela.
Pčelari i poljoprivrednici mogu:
- Smanjiti i kontrolisati upotrebu hemikalija,
- Diverzifikovati useve i saditi atraktivne biljke za oprašivače,
- Postavljati živice i skloništa za divlje pčele.
Svetski dan pčela nije samo prilika da proslavimo ove izuzetne insekte, već i da prepoznamo njihovu ključnu ulogu u budućnosti naše ishrane i zdravlja planete. U eri klimatskih promena i rastuće nesigurnosti u snabdevanju hranom, pčele su naši najtiši, ali najvažniji saveznici.
Energetski portal
