Svakog 5. marta obeležavamo Svetski dan energetske efikasnosti, podsećajući se na važnost racionalne potrošnje energije i održivih rešenja koja mogu smanjiti naše račune, ali i globalnu zabrinutost zbog sve veće potražnje za strujom i rasta ekološkog otiska.
Jedan od velikih koraka koje sami možemo načiniti ka održivijoj budućnosti jeste energetski efikasan dom. U Srbiji najveće potrošače električne energije upravo čine domaćinstva.
Kroz pametna rešenja i jednostavne promene, možemo značajno smanjiti potrošnju energije, račune za struju i gas, ali i doprineti zaštiti životne sredine.
1. Toplotna izolacija – prvi korak ka uštedama
Najveći deo energije u domaćinstvima troši se na grejanje i hlađenje. Zato je dobra izolacija zidova, krova i podova ključno rešenje. Takođe, zamena starih prozora energetski efikasnim modelima može smanjiti gubitke toplote i do 30 odsto.
Pored stolarije, ništa manje važnu ulogu ne igra ni staklo – zbog toga se, za maksimalnu izolaciju, preporučuje troslojno niskoemisiono staklo ispunjeno argonom koje značajno smanjuje toplotne gubitke i povećava uštedu energije.
2. Pametno korišćenje energije
Moderna tehnologija omogućava da budemo efikasniji bez narušavanja komfora. LED sijalice troše i do 80 odsto manje energije od tradicionalnih, dok pametni termostati optimizuju grejanje i hlađenje prema stvarnim potrebama domaćinstva.
Zamena sijalica jedan je od najlakših koraka ka energetskoj efikasnosti koji možemo sami preduzeti, bez subvencija. LED sijalice pružaju istu količinu svetlosti, ali troše pet do šest puta manje energije i traju do deset puta duže od običnih sijalica. Klasične sijalice u proseku rade do 1.000 sati, dok štedljive mogu trajati više od 10.000 sati. Takođe, kod običnih sijalica samo pet odsto utrošene energije pretvara se u svetlost, dok se ostatak gubi u obliku toplote, što ih čini znatno manje efikasnim.
3. Obnovljivi izvori energije – investicija u budućnost
Postavljanje solarnih panela omogućava proizvodnju sopstvene električne energije, dok solarni kolektori mogu preuzeti grejanje vode, smanjujući troškove za domaćinstvo.
Za primer, uzmimo kuću sa krovnom površinom od 50 m², što je tipična veličina za porodičnu kuću sa kosim krovom. Na takvom krovu može se postaviti oko 25 solarnih panela, uz pretpostavku da svaki panel zauzima oko 2 m². Ako svaki panel ima snagu od 400 W, ukupna snaga celog sistema iznosila bi 10 kW, što na godišnjem nivou može obezbediti između 10.000 i 15.000 kWh električne energije, u zavisnosti od količine sunčevog zračenja. Leti, kada su dani duži i proizvodnja energije veća, ovakav sistem može pokriti sve potrebe domaćinstva – od rada svih kućnih uređaja i osvetljenja do hlađenja prostora pomoću klima uređaja, a višak energije može se skladištiti u baterijama ili vraćati u mrežu putem neto merenja. Tokom zime, kada su dani kraći i proizvodnja energije niža, solarni sistem može obezbediti značajan deo električne energije za rad uređaja, dok se grejanje može dopunjavati solarnim kolektorima za toplu vodu ili kombinovati sa drugim izvorima energije poput toplotnih pumpi.
4. Efikasni uređaji smanjuju potrošnju
Uređaji sa visokim energetskim ocenama mogu značajno doprineti uštedama. Frižideri, veš mašine i bojleri nove generacije ne samo da smanjuju račune, već i produžavaju vek trajanja uređaja. Na međunarodnom nivou, značajna promena bila je uvođenje novih energetskih oznaka za kućne uređaje. Mnogi uređaji koji su se do tada nalazili u nekoj od klasa A (A+, A++ ili A+++), sada su prešli u neke od poslednjih kategorija na skali, što ukazuje na to je novim oznakama uvedena i stroža klasifikacija. Iako je za uređaje u boljim klasama potrebno izdvojiti više novca pri kupovini, pokazalo se da su i te kako isplativi, zbog uštede novca koji se ostvari kroz njihovo korišćenje, smanjenjem računa za električnu energiju.
5. Održivo upravljanje vodom
Ušteda vode je jednako važna kao i ušteda energije. Postavljanjem štedljivih slavina i tuševa, kao i sakupljanjem kišnice za baštenske potrebe, možemo racionalno koristiti prirodne resurse.
Milica Vučković
