Jedna na svakih osam ptičjih vrsta na našoj planeti je u riziku od nestanka. Čak i nekada rasprostranjene ptice, poput grlice, morskog papagaja, galeba i snežne sove, prema najnovijem istraživanju, u opasnosti su od zaborava.
Rezultati studije obelodanili su da je najmanje 40 odsto vrsta ptica u opadanju, a naučnici upućuju na ljude kao glavne optužene za gubitke.
Petogodišnji izveštaj o populaciji ove grupe životinja otkrio je krizu biodiverziteta uzrokovanu širenjem i intenziviranjem poljoprivrede. Više od dve trećine 1469 vrsti ugroženih ptica, ukupno 74 odsto, u najvećoj meri pogođeno je njome.
Nakon poljoprivrede, sledeće suštinske pretnje svetu ptica predstavljaju krčenje šuma, invazivne vrste, klimatske promene i urbanizacija. Samo u predelima Mediterana, prema procenama, od 12 do 38 miliona jedinki ptica izgubilo je život zbog nezakonitog ubijanja, najčešće u svrhe tradicionalnog lova.
Naučno saopštenje o pticama donelo je i informacije o pozitivnim trendovima. Napori konzervacionističkih krugova urodili su spašavanjem bar 25 vrsta ptica od izumiranja. Nekoliko njih je od prethodnog popisa napredovalo iz statusa „kritično ugroženih“ u „ugrožene“.
Izveštaj navodi i radnje i promene koje bi pomagle pticama, uključujući restauraciju staništa ključnih za njihove živote, iskorenjivanje i kontrolu invazivnih vrsta i identifikaciju najugroženijih kako bismo ih zaštitili.
Istraživači zaključuju da loše vesti koje su podelili nisu samo loše po ptice, već su i upozorenje za planetu kao celinu. Prisustvo ptica u gotovo svakom tipu ekosistema, i činjenica da su jedna od najviše istraživanih grupa životinja, odličan je indikator stanja životne sredine.
