Kao najsunčanije hrvatsko ostrvo, Hvar je bio idealna lokacija za Dane sunca, prvu konferenciju o korišćenju sunčeve energije, koju je nedavno organizovalo udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), u saradnji sa Pokretom otoka.
Izborom grada Hvara na Hvaru, organizatori su hteli dodatno sa istaknu prirodne potencijale sunca koje ima Hrvatska, kao i nedovoljno iskorišćen kapacitet ostrva u energetskoj tranziciji. Događaj je okupio ključne učesnike energetske tranzicije u Hrvatskoj i goste iz inostranstva, a odmah po završetku dvodnevnog skupa, stigli su upiti kad će se organizovati sledeća. To mnogo govori o uspehu konferencije, kaže za Energetski portal Maja Pokrovac, direktorka OIEH.
„Zaključci konferencije vrlo su jasni i važni: treba da promenimo i pojednostavimo regulatorno okruženje, olakšamo dostupnost kapitala, više da radimo na edukaciji šire javnosti, jače da angažujemo jedinice lokalne samouprave i građane i svima da omogućimo učestvovanje u projektima obnovljivih izvora energije. Energetska tranzicija neće biti moguća bez aktivnog uključivanja jedinica lokalne i regionalne samouprave, kao i krajnjih potrošača energije, kao što su građani, preduzetnici i mala i srednja preduzeća”, kaže Maja Pokrovac i ističe da im je velika želja da Dani Sunca postanu još jedna tradicionalna konferencija, kao što su postali Dani vjetra.
„Nadam se da na idućoj konferenciji nećemo više morati da govorimo o neiskorišćenim potencijalima i preprekama, već da ćemo se hvaliti realizovanim pro- 63 jektima”, dodaje.
U fokusu:
Što se tiče do sada realizovanih projekata iz energije sunca, Hrvatska svakako beleži trend rasta, pre svega kroz porast solarnih krovova u poslednjih nekoliko godina i sve veći broj građana i kompanija koji prepoznaje benefite solarne energije, ali, kako primećuje naša sagovornica, još uvek je to jako malo u odnosu na potencijale koje Hrvatska ima. Prema podacima HEP-ODS-a, u 2020. je u Hrvatskoj instalirano 27 MW solarnog kapaciteta, dok je kumulativno do sada instalirano 108 MW. Cilj za 2021. je 134 MW i taj se cilj iz godine u godinu povećava, da bi do 2030. godine dosegnuo 6,570 MW godišnjih novih instalacija, od čega 768 MW ukupne instalirane snage iz solara.
„Ako ćemo olakšati pristup komercijalizaciji potencijala, ne samo da ćemo ostvariti ambicije, nego ćemo ih i premašiti, jer je potencijal veći od zadatih ciljeva za narednu deceniju. To se moglo videti i kroz prezentaciju koju je na Danima Sunca održala Valburga Hemetsberger, direktorka evropskog udruženja SolarPower Europe. Nismo još na gigavatskom tržištu, ali, govoreći o hrvatskom tržištu, istakla je da se očekuje rast tržišta solara od 226 odsto u ovoj godini, a da bi do 2025. instalirana snaga trebalo da se poveća 871 MW, što je rast od 850 odsto u odnosu na sadašnji ukupni kapacitet”, kaže Maja Pokrovac.
U Hrvatskoj trenutno ima mnogo solarnih elektrana u razvoju, od manjih do većih, onih koje razvijaju privatne osobe, kompanije, državne institucije. Podravka, recimo, na krovovima svojih fabrika gradi solarne elektrane, Hrvatska elektroprivreda je takođe krenula u intenzivniji razvoj, između ostalog i solarnih elektrana na ostrvima.
„Veliki je interes domaćih i stranih investitora za razvoj OIE projekata pa tako trenutno imamo više od 10 GW projekata koji su kandidati za priključenje na prenosnu mrežu, većinom sunčane FN elektrane, vetroelektrane i hibridne elektrane. Događa se jedan zamah u sektoru OIE”, primećuje naša sagovornica.
Zbog svoje geografske pozicije Hrvatska poseduje veliki potencijal u korišćenju sunčeve energije, među najvećim u Evropi. Ipak, ako se uporedi Dalmacija sa susednom Slovenijom, njen solarni potencijal veći je 40 posto od slovenačkog, ali je instalirana snaga solara deset puta manja.
„Sa novim zakonodavnim okvirom za zelenu tranziciju, koji će omogućiti jači prodor sunčeve energije, to bi trebalo da počne da se menja. S obzirom na novitete koje donosi Zakon o tržištu električne energije, koji je ovih dana usvojen – od stavljanja solarnih panela na višestambene zgrade do mogućnosti da se građani udružuju u energetske zajednice i kroz njih dele energiju – sigurna sam da će se i solarizacija Hrvatske ubrzati”, kaže Maja Pokrovac.
Priredila: Nevena Đukić
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
