Gorivo je ponovo poskupelo što je izazvalo zabrinutost u domaćoj javnosti pogotovo nakon prognoza da će cena sirove nafte i dalje da raste. Iako je nemoguće izolovati se od promena koje se dešavaju na globalnom tržištu, što dokazuje trend rasta cene goriva u gotovo čitavom svetu, ipak nešto može da se učini.
Da bismo povećali sigurnost snabdevanja motornim gorivima potrebno je da formiramo strateške državne rezerve nafte i derivata nafte koje će obezbediti funkcionisanje društva u slučaju lokalnih, regionalnih ili globalnih poremećaja u tokovima nafte i derivata nafte. Ovo su reči Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Zvuči vrlo razumno, nasuprot vickastom komentaru jednog vozača koji savetuje da uvek sipate benzin za hiljadu dinara da ne biste osetili poskupljenje. Budući da za šalu nema mesta u razgovoru o važnim temama, pitali smo Tomislava Mićovića šta smo preduzeli do sada da se obezbedimo od rizika u snabdevanju naftom i naftnim derivatima.
U fokusu:
EP: U Srbiji rastu akcize na derivate što nam jasno govori da treba očekivati veću cenu goriva tokom cele 2022. godine. Kakva su predviđanja?
Tomislav Mićović: Cene goriva u Srbiji, kao i u svim zemljama okruženju i šire Evrope, nikada u poslednjih deset godina nisu bile više od današnjih. Da bi se dobila jasnija slika, kada poredimo cene goriva u različitim vremenskim periodima, trebalo bi da uporedimo i tržišne uslove koji su postojali u tim periodima. Prvo želim da vas podsetim da je Srbija u velikoj meri promenila svoju politiku akciznog oporezivanja energenata Zakonom o akcizama iz oktobra 2012. godine. Tada je usvojena dinamika skokovitog rasta akciza pa su zaključno sa 2016. godinom ukupne državne dažbine na gorivo u Srbiji postale značajno veće.
Tada smo upozoravali da je pred nama složen proces prilagođavanja nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, što će značajno podići troškove u proizvodnji i prometu derivata nafte. Povećanje akciza na motorna goriva, uvođenje naknade za formiranje obaveznih rezervi, naknade za unapređenje energetske efikasnosti, naknade za markiranje goriva i naknade za monitoring kvaliteta, doprinelo je povećanju državnih prihoda. S druge strane zbog rasta državnih dažbina povećana i cena derivata nafte, što je usporilo rast potrošnje, dalo zamah sivom tržištu, a deo snabdevanja gorivom koje se troši u Srbiji je preusmeren ka susednim zemljama.
Najveća promena fiskalnog opterećenja je nastala u prometu TNG-a, ekološki najprihvatljivijeg derivate nafte, a zatim dizela koji pokreće industriju, transport, poljopriverdu, građevinarstvo i tako u manjoj ili većoj meri utiče na cene gotovo svih proizvoda i usluga. Budžetski prihodi su značajno povećani to je nesporno, ali bi bilo dobro kada bi nadležni državni organi napravili i analizu eventualnih negativnih efekta velikih fiskalnih dažbina na ekonomiju i društvo u celini.
EP: Nedavno je zabeležen rast cene barela nafte od 10 dolara za samo 10 dana, ali da li uvek i definitivno znači i znatno veće cene na benzinskim pumpama u Srbiji?
Tomislav Mićović: Ni srpsko, kao ni druga nacionalna tržišta, nemoguće je izolovati od promena koje se dešavaju na globalnom planu. Svaka zemlja da bi ublažila drastičan porast troškova privrede, odnosno porast cena proizvoda i usluga, može da koriguje akcize, PDV ili neke takse, dok se cene energenata ne vrate na prihvatljiv nivo. O takvim merama upravo se i razmišlja u mnogim državama.
Prve nedelje februara barel BRENT-a, evropske referentne nafte, prodaje se po cenama iznad 91 dolara. Iako su analitičari retko kad saglasni, sada dele mišljenje da bi tokom ove godine nafta mogla da premaši cenu od 100 dolara po barelu, pa čak i da godišnji prosek bude iznad ove kote. Takvo povećanje bi sasvim izvesno Vlada mogla da proglasi poremećajem i da reaguje merama koje bi sprečile dalje povećanje cene goriva. Visoke cene energenata, mogle bi u velikoj meri da uspore ekonomski rast, toliko očekivan u periodu posle pandemije, procena je većine svetskih ekonomista.
EP: Poređenja radi, na dan 24. januar 2022. cena benzina u Bosni i Hercegovini iznosila je 1,39 dolara, u Severnoj Makedoniji 1,44, a u Srbiji 1,63 dolara. Istog dana, za litar dizela je bilo potrebno u Srbiji izdvojiti 1,71 dolara, u BiH 1,41, a u Severnoj Makedoniji 1,3 dolara. Kako to komentarišete?
Tomislav Mićović: Kada se iz tih cena koje navodite izuzmu državne dažbine svake od zemalja, iznenadili biste se koliko su male razlike tih kompanijskih cena. Razlika postoji jer nisu svim zemljama jednako dostupni izvori nafte ili derivata nafte, a razlikuju se i uslovi poslovanja i tržišna konkurencija. Ključna razlika u maloprodajnim cenama goriva nastaje zapravo kada se obračunaju državne dažbine, koje se od zemlje do zemlje veoma razlikuju.
Intervju vodila: Milica Marković
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
