U javnosti je odjeknula vest krajem prošle godine da je Evropska unija usvojila Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti, a stupanje na snagu ovog dokumenta kreće za dva meseca, odnosno početkom 2024. Direktiva definiše više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.
– U narednom periodu NALED planira da radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma. ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E-environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja (S – social) i upravljačka kultura (G – governance) – kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja što će pogoditi domaće dobavljače.
ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse.
Pročitajte još:
- KAKO ĆE NOVI MEHANIZAM EU ZA SMANJENJE GHG EMISIJA (CBAM) UTICATI NA SRPSKU PRIVREDU
- UVOĐENJE MEHANIZMA ZA PREKOGRANIČNO PRILAGOĐAVANJE UGLJENIKA – ZAŠTO SISTEM ZA TRGOVINU EMISIJAMA EU NIJE BIO DOVOLJAN?
- OBJAVLJENI PRVI ISSB STANDARDI IZVEŠTAVANJA ZA KLIMU I ODRŽIVOST PREMA ESG KRITERIJUMIMA
On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one sprovode takozvanu „Due Diligence” ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.
Investitori su 2020. uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima u roku od godinu dana. Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istaživanju PwC-a 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve je najveći izazov, kažu rukovodioci.
Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42 odsto) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.
Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela.
Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža, napominje naš sagovornik. I to nije važno samo za privatan sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor.
– Kao što imamo ESG kriterijume po kojima između ostalog ocenjujemo npr. „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude, biti ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje. Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva – zaključuje Cvetković.
Izvor: NALED
