Na klimatskom samitu u Dubaiju, 123 zemlje su obećale da će do kraja decenije utrostručiti kapacitete obnovljivih izvora energije. Među potpisnicama je i Srbija. Merenja pokazuju da će 2023. biti do sada najtoplija godina. Prema procenama, ukoliko se nastavi ovim tempom, rast prosečne globalne temperature biće tri stepena umesto 1,5, kako Pariski sporazum predviđa. Naš region se brže zagreva od svetskog proseka.
Smanjenje emisija značilo bi i smanjenje zagađenja. Sa prvima hladnim danima merne stanice u Srbiji, i to uglavnom noću, beleže povećano zagađenje vazduha.
„Kod nas je značajno povezana energetska transformacija i zagađenje vazduha zbog toga što jedan deo tog zagađenja, i to značajan, dolazi iz termoenergetskog sektora. Ono što je na neki način apsurdno, to je da klimatske promene možda kod nas doprinesu smanjenju zagađenja, jer se smanjuje grejna sezona, jer prosečna temperatura raste, grejna sezona počinje kasnije i završava se ranije“, rekao je Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija.
PROČITAJTE JOŠ:
- GRAĐANIMA TOPOLE I KRAGUJEVCA DODELJENI UGOVORI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST
- INICIJATIVA DA DO 2050. GODINE TRI PUTA VIŠE ENERGIJE BUDE IZ NUKLEARKI
- VREMENSKE I KLIMATSKE INFORMACIJE OD ZNAČAJA ZA ENERGETSKU TRANZICIJU
Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo je krovni Zakon o klimatskim promenama, a zatim i podzakonska akta. Izrađen je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom.
„Ne treba da zaboravimo da 2025. treba da predamo nove ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Mi još uvek nismo usvojili ni Integrisani plan za energetiku i klimu koji bi negde trebao da vodi ka tom procesu nekog podizanja ambicija. Nacionalni program za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove isto tako je krenuo s nekom procedurom i nije usvojen. Tako da mi se čini da smo negde u nekom raskoraku, rekla bih, sa očekivanjem”, istakla je Danijela Božanić, meteorolog, konsultant u oblasti klimatskih promena
Evropska unija uvodi porez za proizvode sa visokim emisijama ugljenika.
„Pod udar tog poreza neće doći sve kompanije na tržištu, nego samo kompanije koje posluju u oblasti električne energije, proizvodnje električne energije, pa u slučaju da se električna energija izvozi u EU, biće dodatno oporezovana. Zatim cementere, industrija aluminijuma i veštačkih đubriva. Njihovi proizvodi će poskupiti za iznos te dodatne takse koja će ići u budžet EU”, rekao je Dejan Stojadinović, konsultant u oblasti energetike.
Iako Srbija nije veliki emiter gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, naše emisije su 2 i po do 3 puta veće po glavi stanovnika od proseka u Evropskoj uniji.
Izvor: RTS
