Predsednik Afričke razvojne banke (AfDB), Akinumi Adesina, upozorio je da bi nova taksa Evropske unije na uvoz ugljenika mogla koštati afričke države do 25 milijardi dolara godišnje. Govoreći na Konferenciji o održivoj trgovini u Africi u Dubaiju 6. decembra, Adesina je upozorio da bi novi mehanizam EU za prilagođavanje granica na osnovu ugljeničnog sadržaja (CBAM) mogao značajno ograničiti trgovinu i industrijski napredak Afrike kažnjavanjem izvoza sa dodatom vrednošću, uključujući čelik, cement, gvožđe, aluminijum i đubriva.
AfDB je osnovana od strane UN i Afričke unije kako bi pružala finansijsku podršku afričkim vladama i kompanijama koje ulažu u region.
“Sa energetskim deficitom Afrike i oslanjanjem pretežno na fosilna goriva, posebno na dizel, posledica je da će Afrika biti primorana da ponovo izvozi sirovine u Evropu, što će dodatno uzrokovati deindustrijalizaciju Afrike”, rekao je Adesina.
CBAM zahteva od uvoznika da plate cenu ugljenika ekvivalentnu onoj koju plaćaju evropski proizvođači u okviru EU sistema trgovanja emisijama (ETS), u pokušaju da izjednači uslove za sve poslove koji posluju u bloku i spreči da evropske industrije budu potkopane od strane konkurenata iz inostranstva sa većim emisijama. Porez će se prvo primenjivati na cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik.
Pročitajte još:
- VREMENSKE I KLIMATSKE INFORMACIJE OD ZNAČAJA ZA ENERGETSKU TRANZICIJU
- OTVOREN POZIV ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U SRBIJI ZA PILOTIRANJE USLUGA UPRAVLJANJA UGLJENIKOM
- OBUKE ZA DOMAĆU INDUSTRIJU O MEHANIZMU PREKOGRANIČNOG USKLAĐIVANJA UGLJENIKA (CBAM)
Iako je CBAM odobren većinom prekograničnih stranaka ranije ove godine, nova taksa koja je stupila na snagu u oktobru izazvala je oštru reakciju razvijenih zemalja, a lideri Afrike su se žalili na nedostatak konsultacija tokom izrade zakona. Oni ukazuju da Afrika čini samo oko 4 odsto globalnih emisija ugljenika.
“Afrika je prevarena klimatskim promenama; sada će biti prevarena i u globalnoj trgovini. Zbog slabe integracije u globalne vrednosne lance, najbolja trgovinska prilika Afrike leži u međuregionalnim razmenama, a nova Afrička zona slobodne trgovine procenjuje se da će do 2035. povećati međuafrički izvoz za više od 80 odsto”, dodao je Adesina.
Iako je porez uglavnom usmeren na velike zagađivače poput Kine i Rusije, koje su takođe među geopolitičkim rivalima EU, pogodiće i afričke države, uprkos ponovljenim uveravanjima zvaničnika EU da CBAM neće oštetiti afričku ekonomiju.
Indija i Južna Afrika predvode međunarodni otpor CBAM-u, podnoseći žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) da CBAM krši princip nediskriminacije STO-a. Ove tvrdnje su odbacili zvaničnici EU.
Postoje različite procene potencijalnih troškova CBAM-a na afričke ekonomije. Klimatska komisija Južne Afrike (PCC) procenjuje da bi CBAM mogao smanjiti izvoz Afrike u EU za 30-35 odsto, odnosno između 1,7 i 2,1 milijardu evra, do 2030. Izveštaj Afričke klimatske fondacije u julu predviđa pad izvoza aluminijuma iz Afrike u EU za 13,9 odsto, gvožđa i čelika za 8,2 odsto, đubriva za 3,9 odsto i cementa za 3,1 odsto.
“EU mora da prizna zabrinutost svojih partnera i radi na ublažavanju negativnih uticaja na afričke ekonomije”, upozorila je ACF.
Izvor: EURACTIV
