Francuska je na osnovu podataka iz 2020. godine, otkrila je da je samo u toj zemlji bačena hrana dostigla procenjenih 8,7 miliona tona, navodi se u izveštaju tamošnjeg Ministarstva poljoprivrede. Analiza upućuje na veliki doprinos domaćinstava prilikom rasipanja hrane, gde čak 46 odsto ukupnog otpada ovog tipa jeste poteklo od njih, a potom slede poljoprivredno-prehrambena industrija i ugostiteljski sektor.
Stoga, sveobuhvatno upravljanje biološkim otpadom u Francuskoj biće podvrgnuto značajnim promenama počevši od 1. januara 2024. godine, u skladu sa evropskim propisima i AGEC zakonom (Zakon protiv otpada za cirkularnu ekonomiju) koji je stupio na snagu 10. februara 2020. i čiji je cilj da ubrza promenu modela proizvodnje i potrošnje kako bi se ograničio otpad i samim tim zaštitili resursi i priroda. Zakon će obavezati lokalne vlasti da uspostave izvorno sortiranje biootpada za sva fizička lica, kao deo njihovih javnih usluga upravljanja otpadom. Metod koji će koristiti zajednica nije propisan, već imaju slobodu da izaberu pristup koji najbolje odgovara njihovim potrebama, bilo da se radi o pojedinačnim komposterima, kompostiranju u okruženju, metanizacija ili nešto drugo, objašnjeno je i na sajtu francuske administracije. Biološki otpad ne podrazumeva samo hranu, ali je ona značajan deo istog, naročito u svakodnevici ljudi.
Pročitajte još:
- DA LI BISTE PROBALI SLADOLED OD PLASTIKE
- BUDUĆNOST UZGAJANJA VOĆA BEZ DRVETA
- ŠTAMPANA HRANA – BUDUĆNOST LJUDSKE ISHRANE?
Biootpad, koji se pretežno sastoji od vode, neefikasan je za spaljivanje i opasan za zakopavanje zbog emisije metana, koji pritom znatno više utiče na globalno zagrevanje od CO2. Sortiranje i prenamena biootpada smanjuje emisije gasova staklene bašte i promoviše proizvodnju obnovljive energije, posebno biogasa, zbog čega ovakve mere Vlade imaju višetruke benefite. Smanjenje otpada, sortiranje i reciklaža, stvaranje nove energije, a verovatno da će mnogi biti podstaknuti da pripaze na potrošnju i upotrebu namirnica.
Pomenuto kompostiranje jeste jedan od najčešćih načina recikliranja biootpada, u prisustvu kiseonika, jer je nastali kompost pun hranljivih materija, pa se može koristiti u poljoprivredi. Putem anaerobne digestije proizvodi se biogas od ovog otpada, koji potom može biti izvor električne energije, ali se takođe prerađuju jestiva ulja i masti kako bi se potom proizvelo biogorivo.
Milica Vučković
