Ptice na grani možda već znaju koliko je solarna energija važna, ali ako i ne znaju, sigurno je da je iz svoje ptičije perspektive uviđaju sve više na krovovima zgrada, garaža, kao i na zemljištu. Kako se tehnologija razvija, solarni paneli nastanjuju se sve više, kroz solarno drveće ili solarne klupe.
Svi oni imaju za cilj da omoguće sigurnije snabdevanje energijom, koje će ujedno doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Kao što sam prethodno navela, razvoj tehnologije iz dana u dan donosi nove mogućnosti, a jedno tehnološko rešenje uspelo je da već zeleni izvor energije učini još zelenijim.
Reč je o solarnim filmovima (eng solar film), čije prednosti mogu da se sagledaju iz nekoliko uglova.
Iako agrosolarni pristup ima svoje koristi ujedno i za zelenu energiju, ali i za poljoprivredu, ostaje istina da on i dalje nije dovoljno primenjen. Na poljoprivrednom i plodnom zemljištu još uvek preovlađuju solarne elektrane, sve većih površina, u kojima nije primenjen ovaj princip. Gradovi su bogati lokacijama na kojima bi mogle da se postave solarni paneli, na način da ne smetaju drugim aktivnostima. Pa tako često kada putujem, razmišljam zašto ne bi bili postavljeni, recimo, uzduž dela auto-puta koji razdvaja dva smera kretanja vozila, gde nema zasene, a gde je i tako neiskorišćen prostor kada već nema drveća. Ovo je samo jedan od primera, možda i nedovoljno dobar ukoliko je težak pristup održavanju panela zbog lokacije, ali koji nas navodi na razmišljanje gde bismo sve mogli da postavimo solarne panele.
Iako, kako sam navela, možda i nije dobar primer, on je uvod u prednosti koje donose solarni filmovi. Tradicionalni solarni paneli, upravo mogu da budu nezgodni zbog svog dizajna, zato što ne ostavljaju dovoljno mogućnosti za njihovu širu primenu. Solarni filmovi, sa druge strane, ima ključnu karakteristiku – fleksibilnost i prilagodljivost.
Naučnici su razvili takozvanu lepljivu rolnu filma, koja može da se prilepi za različite vrste podloga – od stakla i betona do metala. Kako se navodi, njegova instalacija je dosta jednostavnija, te može da bude gotova kroz svega nekoliko sati. Zahvaljujući lepljivoj pozadini, oni se lako učvršćuju, dok se njihovi solarni konektori jednostavno instaliraju u solarni sistem. Kako su veoma tanki i lagani, mogu da se postavljaju na krovove sa slabim konstrukcijama, kao i na neravne površine različitih arhitektonskih oblika.
S obzirom na njihovu fleksibilnost, daljim razvojem ova tehnologija bi mogla masovnije bude primenjena na automobile, ograde, prozore i drugo.
Kompanije koje proizvode solarne filmove, ulažu napore da ovaj proizvod bude što održiviji. Tako je jedna od njih istakla da su njihovi filmovi organski, zbog čega imaju izuzetno nizak ugljenični otisak. U ovo se ubraja celokupni životni ciklus, od nabavke sirovina, preko proizvodnje, upotrebe i odlaganja na kraju. Poređenja radi, izneli su podatak da ova organska tehnologija omogućava uštedu do kilogram ekvivalente CO2 po svakom kilovat satu električne energije koju generiše u poređenju sa fosilnim gorivima, kao što je ugalj. A u poređenju sa konvencionalnim solarnim modulima koji su bazirani na silicijumu, ovi solarni filmovi imaju šest puta manji ugljenični otisak.
Pored toga, u osnovi koriste dva i po puta manje materijala za proizvodnju, u odnosu na konvencionalne solarne module, a kako se solarni filmovi klasifikuju kao čvrsto obnovljeno gorivo (SFR), kada prođe njihov životni vek mogu da dalje budu upotrebljeni. Pojašnjenje radi, ovo gorivo predstavljaju visokokvalitetnu zamenu fosilnom gorivu, a proizvodi se uglavnom od komercijalnog otpada.
Još je prednosti kojima ovakve kompanije mogu da pohvale svoje proizvode, ali ono što je sigurno jeste da je solarna energija budućnost kojoj se teži sve više sa opravdanim razlogom. Napori koji se neprestano ulažu u unapređenje ove tehnologije, sigurno je da će omogućiti još efikasniju i održiviju primenu kako solarnih filmova, tako i konvencionalnih solarnih panela.
Katarina Vuinac
