Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“ rekla je za RTS da je najniža cena srpske pšenice prošle nedelje bila 23,5 dinara po kilogramu, a cena ukrajinske kretala se oko 16 dinara. Na zalihama je u ovom trenutku preko 800.000 tona pšenice koja je dostupna za izvoz i oko 600.000 tona kukuruza.
Preporučuje da je, bez obzira na geopolitičke okolnosti, najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve, trećinu u žetvi, a samo trećinu čuvati za posle žetve.
Sporazum Rusije i Ukrajine sredinom marta, svetskom tržištu je obezbedilo pšenicu po ceni od 16 dinara. Dok država traži nova tržišta, poljoprivrednici strahuju od dodatnog pada cene, ali i od toga da novi rod neće imati gde da smeste.
„Razlika u ceni između naše pšenice i ukrajinske je značajna imajući u vidu troškove transporta do pretovarne luke Konstanca koja je najznačajnija pretovarna luka za srpske žitarice i uljarice na putu ka svetskim kupcima“, rekla je Savovićeva.
Odgovarajući na pitanje da li će cena pšenice padati, Savovićeva kaže da kada se pogleda svetski bilans pšenice, potpuna je ista situacija u Bugarskoj, u Mađarskoj i u Rumuniji gde sukoličine dostupne za izvoz velike, a još im je nezahvalnija situacija nego kod nas, jer se ukrajinska pšenica u zemlje EU uzvozi bez carine.
„Dok je na snazi sporazum o transportu žitarica crnomorskim koridorom, ne postoji bitniji razlog da cenu pšenice primora da ide uzlaznom putanjom“, kaže ona.
Pročitajte još:
- POŽNJEVENA PŠENICA, KAKVI SU PRINOSI I KOLIKA JE OTKUPNA CENA
- CENE ENERGENATA I ŽITARICA OTEŽAVAJU PROIZVODNJU HRANE ZA ŽIVOTINJE
- SETVA SKUPLJA OD ŠEST DO 30 ODSTO
Koliko imamo pšenice i kukuruza u skladištima
„Započeli smo tržišnu godinu za pšenicu sa većim zalihama od uobičajenih zbog zabrane izvoza koji je trajao u periodu maj–jul, što je omelo redovne izvozne tokove. Prenesene zalihe od prošle godine su bile od oko 700.000 tona. Drugu god za redom imali smo dobar rod pšenice, prošle godine 3,2 miliona tona. Trošimo na mesečnom nivou oko 150.000 tona pšenice, što godišnju potrošnju dovodi na nivo od oko milion i 800 hiljada tona. Od jula do februara izvezli smo 611.000 tona pšenice i brašna. Na zalihama imamo preko 800.000 tona pšenice, koja je dostupna za izvoz i za završne zalihe“, istakla je Savovićeva.
Prema njenim rečima, što se tiče kukuruza, rod je bio desetkovan sušom, imali smo drugu sušnu godinu zaredom.
„Za prolećne ratarske kulture rod je bio na nivou od 4,65 miliona tona, prenesene zalihe su bile 380.000 tona, izvoz je bio simboličan. Nismo izvezli ni 270.000 tona od početka tržišne godine. Sa pokrivenim domaćim potrebama na zalihama imamo oko 600.000 tona kukuruza dostupnih za izvoz i za prenesene zalihe“, rekla je ona.
Kada kreće izvozna prodaja
Izvozna prodaja može da krene u svakom trenutku, ali pre svega toga cena naše pšenice mora da bude konkurentna ceni mađarske, bugarske, rumunske, ukrajinske i ruske pšenice.
U trenutku kada mi budemo mogli da pariramo sa cenom krenuće izvozna prodaja, to isključivo zavisi od vlasnika robe, trgovaca, skladištara. Kina je posredan kupac srpske robe.
„Naše žitarice već preko Konstance odlaze u Kinu, Južnu Koreju, Bliski i Daleki istok i Severnu Afriku“, kaže ona.
„Ono što je preporuka da bez obzira na geopolitičke okolnosti je najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve, trećinu u žetvi, samo trećinu čuvati za iza žetve“, ukazuje Savovićeva.
Setva, krediti
Dalje navodi da je naš kukuruz ove godine zbog lošeg kvaliteta teško izvesti, tako da je to razlog što izvoz ide sporo. Takođe krediti su nepovoljni.
„Kvalitet će trpeti samo ako budemo imali sušnu godinu kao dve godine ranije“, zaključila je Sunčica Savović.
Izvor: RTS
