Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta koju izrađuje Međunarodna unija za očuvanje prirode (eng. International Union for Conservation of Nature, IUCN), više od 26 hiljada vrsta živog sveta nalazi se pod rizikom nestanka. Spisak IUCN je ulio dodatan strah da je u toku šesto masovno izumiranje.
Kod čak devetnaest vrsta, koje su odranije bile na listi, zabeležen je negativan trend porasta stepena pretnje pod kojom su se našle. Neke od njih su i žabe Ansonia smeagol, nazvane po, ni manje ni više, golumu Smiglu iz serijala „Gospodar prstenova“. One su desetkovane turističkim zagađenjem u Maleziji. Dve vrste japanske kišne gliste su takođe u opasnosti od nestanka zbog gubitka staništa, pesticida i radijacije iz nuklearne elektrane Fukušima. Područja koja naseljavaju australijski gušteri Techmarscincus jigurru su se, pod uticajem globalnog zagrevanja, smanjila na uzak pojas od 200 metara na vrhu najviše planine u Kvinslendu, te je i njihov opstanak doveden u pitanje. Na čak 7 odsto populacije gmizavaca u Australiji nadvisila se opasnost da budu izbrisani sa lica planete. Pored klimatskih promena, njihovi glavni neprijatelji su invazivne vrste, poput otrovnih žaba i divljih mačaka, za koje se procenjuje da na godišnjem nivou ubiju 600 miliona reptila.
Najveći pad doživele su žabe, korali i orhideje, a egzotične jedinke nisu jedine koje su ugrožene.
Naučnici su upozorili da gubitak biodiverziteta predstavlja i veću opasnost u odnosu na klimatske promene zato što se s njim krnje i kapaciteti Zemlje da svojim stanovnicima obezbedi čist vazduh, svežu vodu, hranu i stabilne vremenske obrasce.
Trebalo bi istaći da se na povećanje broja ugroženih odrazilo i proširenje same Crvene liste. Ona sada uključuje 93.557 vrsta, od kojih je 26.197 klasifikovano kao ranjivo, kritično ili ugroženo. Od prošle godine, još šest je proglašeno izumrlim, te njihov trenutni zbir iznosi – 872. Čak 1700 ih je izlistano kao krajnje ugroženo.
Lista je donela i lepe vesti. Istraživači su u Južnoj Americi otkrili čak četiri vrste vodozemaca za koje je postojala sumnja da su zauvek izgubljene.
Kako bi naredne Crvene liste bile pozitivnije, Kristijana Paska Palmer, izvršna sekretarka Konvencije o biološkoj raznolikosti, kaže da bi čovečanstvo trebalo da sklopi pakt o biodiverzitetu koji bi imao obim Pariskog sporazuma.
Njena želja je da se površine prirodnih rezervata i zaštićenih oblasti okeana, kao i projekti restauracije i održivog upljavljanja zemljištem, svake decenije uvećavaju za 10 odsto, kako bismo do 2050. prirodu vratili prirodi.
