Rezultati pretrage za klimatske promene
Štete od prirodnih katastrofa blizu 85 milijardi dolara
Deset najgorih prirodnih katastrofa je u 2018. godini prouzrokovalo štetu od najmanje 84,8 milijardi dolara, navodi se u studiji humanitarne organizacije „Christian Aid“. Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama pogodili su svaki naseljeni kontinent u ovoj godini, a studija je…
Neočekivana posledica skoka štetnih emisija: Losos gubi sposobnost da namiriše opasnost
Osnovno čulo za ribu losos je čulo mirisa. Ono joj je neophodno kako bi osetila dolazak grabljivica i izbegla ih, nanjušila plen i, pred kraj života, pronašla put ka potocima u kojima se izglegla. Tamo se mresti i ugine. Proizvodnja…
CEKOR objavio Bilten o klimatskim promenama
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) objavio je nedavno „Bilten o klimatskim promenama“. – U poslednjih nekoliko godina konstantno se beleži znatan rast prosečne godišnje temperature te su tako najtoplije godine od pred industrijskog perioda do danas zabeležene u…
Srbija usvojila drugi nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27
Završena je još jedna faza u procesu pregovaranja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine, i pripremljen drugi nacrt Pregovaračke pozicije koji će biti dostavljen Evropskoj komisiji na neformalne konsultacije 28. decembra ove godine, saopštio je ministar…
Ambiciozni cilj Vašingtona – 100 odsto struje iz obnovljivih izvora do 2032.
Iako predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ne veruje u klimatske promene i drži kurs svoje države usmerenim na fosilna goriva, njegov primer ne slede nužno vlasti svih saveznih država i gradova. Poslednji u nizu primera, uslovno rečeno, odmetanja od…
Neophodna veća uključenosti žena u borbi protiv klimatskih promena
Na marginama 24. Konferencije strana potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) – KOP24, koja je održana u Katovicama, Poljska, pomoćnica ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije Biljana Filipović Đušić predstavila je saradnju Ministarstva zaštite životne sredine…
Zašto nas se tiče krčenje šuma u Indoneziji?
Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?