Ukoliko želimo očuvane, zdrave i bioraznovrsne šumske ekosisteme, potrebno je nastaviti i produbiti saradnju svih institucija i organizacija koje se bave očuvanjem prirode, ali i građana. Jedino tako je moguće obezbediti skladan suživot.
,,Osvajajući sve više teritorije za sebe, ljudi su potisnuli ravnopravne životinjske i biljne vrste i sveli njihova staništa na, najblaže rečeno, neodgovarajuća. Ako pokušamo da razumemo da su medvedu, vuku i risu potrebna prostranstva da bi imali osnovne uslove za život, moramo da vratimo hranu na koridore velikih zveri i da sačuvamo njihova staništa, a tako posredno i sprečimo moguće sukobe sa ljudima”, ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije.
Koliko su klimatske promene ubrzale promene na koridorima velikih zveri, svedoči činjenica da ih u nekim područjima ima dosta, dok u drugima pokušavamo da sačuvamo jedan ili dva para koji treba da produže vrstu.
„Klimatske oscilacije dovele su do sve češćih susreta ljudi i velikih zveri. Treba da nastavimo da delujemo kroz edukaciju stanovništva, a posebno u zonama koje su blizu naseljenih mesta. Međutim, dok preventiva ne da rezultate, treba da onemogućimo konflikte postavljenjem električnih ograda“, kaže Duško Ćirović, profesor Biološkog fakulteta.
Pročitajte još:
- BEZ KOJIH ŽIVOTINJA MOŽEMO OSTATI DO 2030. GODINE?
- MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA – BUDI DEO PLANA
- KLIMATSKE PROMENE GLAVNI UZROK GUBITKA BIODIVERZITETA DO SREDINE VEKA
Istovremeno, Vladan Bjedov iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije ističe da su „medved, vuk i ris takozvane „ključne’’ vrste, jer su one kamen temeljac za opstanak skoro svih drugih biljnih i životinjskih vrsta u šumskim ekosistemima, kao i da su oni zaslužni za regulaciju broja svih drugih biljojeda. Na taj način oni obezbeđuju ravnotežu u prirodi’’.
Pa ipak do sukoba domaćina šuma i čoveka neizbežno dolazi. Kako ih je moguće zaustaviti, da je potrebno raditi na njihovom sprečavanju kao i koja je uloga lovaca, institucija i stanovnika uopšte čuli smo od predstavnika Lovačke komore Srbije, Milovana Stoića, kao i Okružnog javnog tužilaštva.
„Naša uloga je da edukujemo lovočuvare kako da prate situaciju u lovištima. Radimo na tome da svi naši članovi budu sve bolje informisani o pravnim okvirima kod nas i u Evropi, kao i o stepenu zaštićenosti vrsta ali, ima ograničenja u propisima koja nam onemogućavaju da kada i uhvatimo nekoga u krivolovu, nemamo ovlašćenja da ga u tome sasvim zaustavimo’’.
Primera dobre prakse u sudovima takođe ima, ali ne u meri u kojoj je to dovoljno da spreči zločine nad divljim vrstama. Tužilaštva širom Srbije neminovno u svojoj praksi imaju sve veći broj predmeta iz oblasti zaštite životne sredine, pa polako i ova tematika sve više dobija na značaju.
Nakon panela, Zavod za zaštitu prirode Srbije prikazao je izložbu „Putevi velikih zveri’’ koja je rezultat njihovog dugogodišnjeg rada na očuvanju velikih zveri širom Srbije.
Projekat ForestConnect podrazumeva da ćemo u naredne dve i po godine raditi na tome da na koridore velikih zveri vratimo hranu i sačuvamo njihova staništa, a tako posredno sprečimo moguće sukobe sa ljudima. Ovaj projekat podržan je sredstvima Interreg Dunavskog rediona, a kofinansiran sredstvima Evropske unije.
Izvor: WWF Adria
