Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovodi osmi Međunarodni popis belih roda koji se obavlja svake desete godine. Popis se sprovodi u dva kruga, prvi je počeo i traje do 31. maja, drugi će početi 17. juna. Građanima je upućen poziv da učestvuju u prebrojavanju roda i da na taj način doprinesu širenju znanja o belim rodama, njihovim gnezdima i mladuncima.
Gost Jutarnjeg programa, Uroša Stojiljkovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je popis važan kakao bismo znali koje prostore naseljavaju rode, njihovu brojnost, stanje gnezda i broj mladunaca.
„Kad poredimo podatke iz prethodnih godina ili podatke na međunarodnom nivou, možemo da izvučemo dosta zanimljivih zaključaka. Na primer, negde šezdesetih-sedamdesetih godina bele rode su počele da smeštaju svoja gnezda na bandere, na stubove dalekovoda, i na škole. U suštini na sve objekte koje su ljudi napravili. To ranije nije bio toliko slučaj, dakle možemo da izvučemo neki zaključak da su ove ptice prilagodljive“, objašnjava Stojiljković.
Pored toga, ukoliko se zna da su gnezda danas pretežno na dalekovodima, mogu se preduzeti adekvatne mere zaštite, s obzirom na to da veliki broj belih roda strada od strujnog udara. Pošto su njihova gnezda dosta teška i masivna, kada ima dosta vlage često dolazi do strujnog udara ili požara.
Populacija roda u Srbiji je generalno stabilna, pokazuju podaci. Brojnost se procenjuje na oko 1.200-1.400 parova. U nekim evropskim zemljama populacija belih roda je znatno opala, dodaje Stojiljković. Na primer u Danskoj krajem 19. veka bilo je oko četiri hiljade parova, a posle 100 godina ostalo je samo 20 parova belih roda na teritoriji cele Danske. Zato su preduzete određene mere zaštite i populacija se oporavila, ne samo u Danskoj, već i u pojedinim okolnim zemljama.
Pročitajte još:
- DIVLJE ŽIVOTINJE ŽRTVE TROVANJA – NE ZNA SE UZROK POMORA 800 PTICA I 19 SRNA KOD KIKINDE
- POČINJE 8. MEĐUNARODNI POPIS BELIH RODA – DA LI STE IH VIDELI?
- ZAVRŠEN MEĐUNARODNI POPIS PTICA VODENIH STANIŠTA 2024. GODINE
Zašto se ne vraćaju rode
Uzrok za opadanje populacije roda je pre svega ljudski faktor, ističe gost Jutarnjeg programa.
„Rode su nekako vezale svoj život za ljude. Nestanak pogodnih staništa, one se hrane na nekakvim otvorenim, vlažnim staništima, preoravanje livada, isušivanje močvara, preterana zagađenost vodenih tokova, prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi jer rode se hrane insektima. Nestanak odgovarajuće hrane, pa se one sve više hrane na deponijama, gde pronalaze hranu u kojoj ima i lekova, termički obrađene hrane i tako dalje“, ističe Stojiljković.
Gotovo 80 odsto populacije roda u Srbiji se nalazi na teritoriji Vojvodine, uglavnom Banat, Bačka, Potisije, Potamiše itd. Ima ih i južnije, na Savi, Dunavu, Južnoj Moravi, Timou, mada ih ima i na Pešteru, ima ih i zapadno, ima ih i na nekim većim visinama, na primer, na Pešteru i Vlasini.
Rode imaju svoj GPS
Rode su s pomoću svog unutrašnjeg instinkta vraćaju uvek na isto gnezdo. Nekad ga promene iz nekog razloga, eventualnog pada starog gnezda ili promene uslova u okolini, ali opet naprave negde u blizini, objašnjava Dragiša Petrović, član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Čačka.
„Ali u principu se vraćaju uvek na jedno gnezdo. To je onaj njihov urođeni instinkt i taj GPS koji ih odvede do Afrike, 12.000 kilometara, i vrati ih ponovo na isto mesto gde su bili prošle godine. Mislim, to su neka čuda prirode koje nauka objašnjava i pokušava još uvek da shvati“, ističe Petrović.
Kako da se uključite u popis roda
Bele rode su ptice koje su lako uočljive. Nije potreban dvogled kako bi se prepoznale ili prebrojali mladunci, zato Društvo za proučavanje ptica Srbije poziva građane da se uključe u akciju popisa.
„U tu svrhu smo mi izradili jednu aplikaciju za mobilni telefon da bismo sakupili kvalitetne, tačne podatke sa tačnim koordinatama. Ta mobilna aplikacija se može preuzeti preko našeg sajta pticesrbije.rs. Za one koji ne koriste tehnologiju, postoji i jedan formular koji se takođe popunjava i na osnovu toga mi saznajemo gde se tačno nalazi gnezdo, u kakvom je stanju, koliko ima mladunaca, da li su tu samo roditelji itd“, navodi Uroš Stojiljković.
Ukoliko neko ima bilo kakvu nedoumicu, uvek može da kontaktira Društvo za proučavanje ptica u Novom Sadu, bilo mejlom ili da telefonira koordinatorima popisa.
Organizator ovog Međunarodnog popisa je Organizacija Bird Life u Nemačkoj i svi podaci na kraju i drugog kruga popisa, koji počinje 17. juna i trajeće do jula biće dostavljene u ovu bazu.
Izvor: RTS
