Predviđanja za razvoj solarne energije o kojima se govorilo tokom cele godine potvrđena su u najnovijem izveštaju SolarPower Europe – EU Solar Market Outlook 2025–2030. Nakon deset godina tokom kojih je solarna energija beležila snažan rast, u 2025. godini zabeleženo je prvo usporavanje. Procene pokazuju da će do kraja ove godine biti instalirano 65,1 GW nove solarne snage, što je pad od 0,7 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Razlozi za usporavanje razlikuju se između krovnih sistema i velikih postrojenja na zemlji. Kada je reč o krovnim instalacijama, koje obuhvataju domaćinstva i kompanije, pad se pre svega povezuje sa slabljenjem uticaja energetske krize. Iako cene gasa i struje ostaju visoke, hitnost ulaganja u solarne sisteme više nije ista, a dodatno je oslabila jer je u nekoliko ključnih zemalja ukinut deo programa podrške.
Sa druge strane, velika postrojenja (utility-scale) ostaju glavni pokretač rasta solarne energije u Evropskoj uniji — u 2025. godini ona su prvi put premašila 50 odsto svih novih instalacija. Ipak, zabrinutost ostaje prisutna jer dalji razvoj ovog segmenta ograničavaju opterećena mreža, sve češće negativne cene električne energije i regulatorna neizvesnost.
Iako je rast krovnih instalacija usporio, na kumulativnom nivou — dakle, posmatrano kroz sve godine do danas — ovaj segment i dalje dominira sa udelom od 61 odsto, dok velika postrojenja čine 39 odsto ukupno instalirane solarne snage u Evropskoj uniji.
Rekordna proizvodnja solarne energije u 2025.
Ipak, prethodni podaci ne treba da obeshrabre. Solarna energija će, kako je istaknuto u izveštaju, u 2025. godini obezbediti rekordnih preko 13 odsto električne energije u Evropskoj uniji. Kada se uporedi sa 2021. godinom, njen udeo se udvostručio. Još jedan važan podatak jeste da je solarna energija u junu 2025. godine postala najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji, obezbeđujući 22 odsto ukupne proizvodnje.
Do septembra 2025. godine, ovaj izvor energije proizveo je više električne energije nego tokom cele 2024. godine, dostigavši 312 TWh za samo devet meseci.
Pročitajte još:
- Srbija: broj domaćinstva prozjumera porastao za 50 odsto za godinu dana
- Najveća solarna elektrana izgrađena na degradiranom zemljištu puštena u rad u Rumuniji
- SolarPower Europe objavio Mapu agrosolarnih politika
Dostizanje cilja do 2030.
Trend usporavanja razvoja solarne energije predviđa se da će se nastaviti tokom 2026. i 2027. godine, ali se očekuje povratak rasta i blagi oporavak krajem decenije. Srednji scenario pokazuje da će se solarna energija, nakon naredne dve godine, vratiti u zonu rasta, ali se naglašava da će i dalje biti reč o niskim, jednocifrenim stopama.
Kada se uzmu u obzir izazovi i ohrabrujući podaci, kumulativni prikaz pokazuje da trenutni uslovi nisu dovoljni da Evropska unija dostigne svoj cilj od 750 GW solarne energije do 2030. godine. Prema srednjem scenariju, ukupni kapacitet bi do tada iznosio 718 GW, što je više od niskog scenarija (664 GW), ali ispod postavljenog cilja. Jedino visoki scenario predviđa ostvarenje cilja, sa kapacitetom od 810 GW, što pokazuje da cilj nije neostvariv, ali zahteva da različiti uslovi budu povoljniji.
Naime, u narednim godinama očekuje se rast potražnje za električnom energijom zbog razvoja električnih vozila, toplotnih pumpi, industrije i data centara. Kako bi se odgovorilo na ove potrebe, potrebno je dodatno raditi na razvoju elektrifikacije, baterijskih skladišta i fleksibilnosti sistema. Uz to, neophodna je stabilnost politike, kao i unapređenje procesa korišćenja zemljišta.
Najveći deo novih solarnih kapaciteta — čak 80 odsto — očekuje se da će u periodu od 2026. do 2030. godine biti instaliran u samo deset država članica. Pritom, prve tri među njima doprinose sa gotovo polovinom ukupnih instalacija u Evropskoj uniji, a to su Nemačka, Italija i Španija.
Poruka koja ostaje jeste da je potrebno raditi na širenju učešća većeg broja država članica kako bi se obezbedio stabilniji i ravnomerniji razvoj solarne energije u Evropskoj uniji.
Energetski portal
