U Srbiji se, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 250 kompanija aktivno bavi reciklažom, a resorno je ministarstvo izdalo do sada oko 600 dozvola za upravljanje otpadom.
Kristina Cvejanov, predsednica Asocijacije reciklera Srbije, kaže da postoji dovoljno fabrika za reciklažu otpada, ali da nedostaje sirovina, odnosno otpad koji bi se tim fabrikama dostavljao da imaju šta da rade.
Ovako, dodaje, većina radi s pola kapaciteta.
„Naša postrojenja rade sa 50 odsto kapaciteta, a ogromne količine otpada koje sakupe komunalna preduzeća završavaju na deponijama, dok naši recikleri ne mogu da napune postrojenja. Zato je sakupljanje otpada najslabija karika u lancu reciklaže“, tvrdi Cvejanov.
Ona navodi i da je u Srbiji izdato više od dve hiljade formalnih dozvola za sakupljanje otpada, do je broj neformalnih, uličnih sakupljača nemoguće tačno utvrditi.
Istovremeno, procenat ambalažnog otpada koji se reiciklira je oko 40 odsto, gde smo, kaže Cvejanov, blizu Evrope, ciji je standard 50.
„Ono u čemu se kod nas zaostaje, jesu staklo i limenke. Te sirovine se ne recikliraju u zadovoljavajućem procentu, jer se ni ne sakupljaju dovoljno, te bi upravo o sakupljanju tog otpada trebalo razmišljati u budućnosti“, poručuje Cvejanov.
Izvor: tanjug.rs
Vesna Vukajlović
