Cene sirove nafte i gasa na svetskom tržištu nastavljaju da rastu. Glavno globalno pitanje koje se postavlja jeste kako sprečiti poskupljenje na pumpama i zaštititi građane i privredu od visokih cena nafte i gasa. Iz Vlade Srbije poručuju da se situacija sa snabdevanjem prati na satnom nivou, da postoje rezerve goriva, a da se pripremaju i mere za sprečavanje daljeg divljanja cena na pumpama.
Benzinske pumpe u Srbiji su dobro snabdevene, u naftnim kompanijama kažu – nema gužve, ali primetno je povećanje tražnje, i to posebno u mestima gde počinju prolećni poljoprivredni radovi. Iz Vlade poručuju da nema razloga za paniku, da će reagovati u slučaju naglih skokova cena i da na zalihama ima svih derivata, dovoljno da se prevaziđu krizne situacije.
Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, poručuje da Srbija najviše ima dizela, koji se ujedno i najviše troši.
„Mislim da ne treba da bude bojazni, država će nastaviti da nadgleda kako se kreću cene, kako to utiče na snabdevače na tržištu i da vidi šta je moguće da svojim merama i intervencijama omogući da cena za građane ne bude onolika kolika se povećava na svetskom, evropskom tržištu“, istakla je Đedović Handanović.
Ministar finansija smatra da ove nedelje ne očekuje da se dogode veliki pomaci kada je reč o ceni derivata, s obzirom na postojeće zalihe koje se troše.
„Već naredne nedelje to će biti problem, s obzirom na to da, čuli ste, proizvodnja prirodnog gasa je prestala na Bliskom istoku, veliki je problem kako transportovati naftu. Tako da građani ne brinu, država je dovoljno jaka, sposobna i odgovorna da preduzme prave mere i da uradi prave stvari kada je i ova kriza u pitanju“, naveo je Mali.
Pročitajte još:
- Srbija planira povećanje uvoza gasa iz Azerbejdžana do 1,4 milijarde kubika godišnje
- Urugvaj za 10 godina uspeo da gotovo napusti fosilna goriva u proizvodnji struje – Može li Srbija da prati ovaj primer?
- Srbija i Mađarska produbljuju privrednu saradnju
Mere u svetu – kako će zemlje reagovati na rast cena
I druge evropske zemlje prave planove za ublažavanje posledica skupe nafte i gasa. Ipak, u pojedinim članicama Evropske unije litar benzina već košta dva i po evra.
Aleksandar fon Gersdorf iz Trgovinske asocijacije za goriva i energiju Nemačke kaže da vlasnici benzinskih pumpi moraju da podignu cene.
„Jer je to jedini način da zarade dovoljno novca, kako bi nastavili da kupuju skupe derivate i budu snabdeveni“, objasnio je Gersdorf.
Ministar ekonomije Španije, Karlos Kuerpo, kaže da će pratiti situaciju kako bi sprečili spekulativne pokrete na tržištu.
„Pratićemo situaciju kako bismo sprečili bilo kakve spekulativne pokrete koji mogu nastati, posebno oko cena, kako bismo umanjili uticaj“, naveo je Kuerpo.
Situacija se pomno prati u čitavom svetu. Kako bi zaštitili domaće potrebe, u Japanu, Indoneziji i Indiji već smanjuju rafinerijsku proizvodnju i izvoz goriva, dok je Kina već zabranila izvoz benzina i dizela.
Stručnjak za energetiku, Ejmi Kong, kaže da je Ormuski moreuz vitalna pomorska ruta za najveće svetske proizvođače nafte i gasa u Zalivu.
„I za snabdevanje kroz moreuz ne postoje alternative, zato je on važan, te je i snabdevanje Azije ugroženo“, istakla je Kong.
Posledice na cene električne energije
Veronika Grim iz Saveta ekonomskih stručnjaka Nemačke kaže da bi rastuće cene gasa i nafte mogle da utiču i na cenu struje.
„Moguće je da će rastuće cene gasa i nafte uticati na cene električne energije na srednji rok. Poremećaji u lancima snabdevanja vrše pritisak na cene drugih proizvoda i inflaciju“, navela je Grim.
Države najavljuju da će preduzeti mere slične onima koje su bile u vreme korone – subvencije, smanjenje poreza za dobavljače i prometnike nafte i derivata, i veću zaštitu najugroženijih od skupih energenata.
