Za oko mesec dana u Srbiji bi trebalo da počne žetva pšenice. U ovom trenutku nemoguće je znati koliki će biti ovogodišnji rod. Ipak, pretpostavlja se da bi mogao da bude rekordan, ne zbog visokih prinosa, već zbog toga što je jesenas pšenicom posejano oko 720.000 hektara. Stručnjake brine da li će nov rod pšenice moći da bude adekvatno uskladišten, budući da su u silosima velike zalihe ove žitarice od prošle godine.
Krajem juna ili početkom jula kombajni bi trebalo da uđu u njive i požanju pšenicu. Stiže nam nov rod, a prošlogodišnji nam, čini se, zadaje sve veće glavobolje. Muke i probleme proizvođači, trgovci i izvoznici žitarica imaju još od prošlog marta.
„Prošla tržišna godina bila je za pšenicu izuzetno problematična. Prvo zato što smo je započeli u julu sa većim prenetim zalihama nego što je to uobičajeno. Delom je za to kriv rekordno veliki rod 2021. godine koji je bio 3,4 miliona tona, a delom zabrana i ograničenje izvoza koji su značajno omeli izvozne tokove u periodu mart-jul prošle godine i ostavili nas sa zalihama roda 2021. od preko 700.000 tona“, kaže Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.
„Mi smo ponovo prošle godine imali dobar rod pšenice, na nivou od preko 3,2 miliona tona. U toku prošle godine u Srbiji smo mesečno trošili oko 148.000 tona pšenice, što je na godišnjem nivou potrošnja od oko 1,77 miliona tona“, dodaje naša sagovornica.
Pročitajte još:
- RASPISAN JAVNI POZIV ZA GENETIČKE RESURSE
- PRODUŽEN ROK ZA PRIJAVE ZA SUBVENCIJE DO 12. JUNA
- PRILAGOĐAVANJE PREHRAMBENIH SISTEMA KLIMATSKIM PROMENAMA
Smanjen izvoz pšenice
Od juna prošle godine do maja ove izvezli smo 854.862 tone pšenice i brašna preračunatog na zrno. Od toga 681.431 tonu pšenice i 133.409 tona brašna.
„Ako pretpostavimo da će u junu izaći još oko 70.000 tona pšenice i oko 15.000 tona brašna, što bi bio optimistični scenario, nama na zalihama na početku nove tržišne godine za pšenicu ostaje oko 1,2 miliona tona ove žitarice. To su zalihe koje su za pola miliona tona veće nego godinu ranije“, ističe Savović.
Kada je nakon ukidanja zabrana i kvota izvoz pšenice omogućen, Srbija se našla u problemima – kome da proda svoju robu i kako da je isporuči.
„U tom trenutku imali smo limitiranu mogućnost transporta preko Dunava, budući da nam je to glavni kanal za izvoz. Vodostaj je bio nizak i fizički nije bilo moguće realizovati neki veći izvoz“, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.
„Mi imamo logistički problem. Nama je glavni koridor za izvoz žitarica rečni transport i sva naša roba koja ide tim rečnim koridorima završava u Konstanci. A tamo završava i velika količina ukrajinske robe, tako da su silosi u Konstanci puni. To je dodatni problem u ovoj situaciji, jer nemate prostor gde biste mogli da lagerujete robu koju dovozite baržama. Aleternativa su nam železnica, kojom ide deo robe u region – Severnu Makedoniju i Italiju. Ali, glavni koridor koji nam je reka je u ovom periodu blokiran zbog punih skladišta u Konstanci“, dodaje naš sagovornik.
Ukrajinska pšenica „zatrpala“ Konstancu
Stručnjaci ne pamte da je godina bila ovako loša za plasman domaće pšenice.
„Izvoz je ove godine katastrofalan. Trenutno nemamo izvozni ventil koji se zove luka Konstanca koja je prepuna ukrajinske pšenice. Ona više nije naša najznačajnija izvozna destinacija. Mi smo ranije imali jednog velikog vlasnika tamo, koji je imao kapacitete i zakupljene terminale, ali to više nemamo. Naš izvoz sada ide drumskim putem i železnicom“, objašnjava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
„Struktura naših kupaca se promenila. Mi gravitiramo ka zemljama CEFTE i Italiji koja je sada naš najveći uvoznik. Loša vest je da Konstanca nije naše uporište. Prevoz dunavskim tokom je najjeftiniji i tamo smo bili prisutni na velikom svetskom tržištu gde se pojavljuju najveći svetski dileri žitarica. To je važna stvar i za naše izvoznike i za likvidnost našeg tržišta jer su to veliki kupci koji su nam pravili dobre reference na svetskom tržištu. Sada toga nema“, precizira naš sagovornik.
Ipak, treba naglasiti da nema samo Srbija problem sa viškovima stare pšenice pred žetvu nove.
„Situacija je takva da je dobar deo zemalja imao sličnu situaciju kao mi, pa je ostao sa velikim prenetim zalihama, a s druge strane ukrajinske robe ima sve više na tržištu. Iako je crnomorski koridor bio delimično otvoren, a delimično zatvoren to nije predstavljalo problem Ukrajini da plasira svoje žitarice. Ono što sve muči što se to radi po veoma niskim cenama. Ista je situacija i sa ruskom robom. I Rusija ima velike količine i velike viškove koje intenzivno plasira na tržištu po dosta niskim cenama“, navodi Bogunović.
Troškovi transporta značajno utiču na cenu pšenice
U ovom trenutku domaća pšenica cenom ne može da konkuriše ukrajinskoj i ruskoj.
„Mi govorimo o baržama koje rade robu iz Ukrajine i da biste doveli baržu do Srbije treba da platite dosta visoku cenu. Troškovi transporta su otišli gore i do tri puta u odnosu na prethodni period što u mnogome opterećuje cenu naših proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.
„Zašto govorimo o baržama zato što one mogu biti nosivosti od 1.000 do 5.000 tona. Poređenja radi brod kojim se transportuju žitarice, što ne radimo mi, već velike multinacionalne kompanije koje su vlasnici i skladišta i pomorske flote, oni robu voze brodovima nosivosti 50.000-60.000 tona. Ako se uzme u obzir plovnost Dunava pitanje je da li se može natovariti svih 5.000 tona. Kompozicija voza je oko 1.000 tona. Postoje i specijlaizovani vozovi do 1.800 tona“, kaže Bogunović.
Proizvođači čekali veću cenu
Za velike zalihe delimično su krivi i proizvođači.
„Recimo, naši proizvođači nisu hteli da prodaju robu kada je cena bila povoljnija. Mislili su da će cena ići gore zbog sitaucije u Ukrajini. To se nije desilo, već su cene otišle dole. Sredinom januara pšenica je koštala 35 dinara po kilogramu, a sada je ispod 20. Čak i kada su robne rezerve raspisale konkurs za otkup pšenice po ceni od 28 dinara u početku je interesovanje bilo jako malo“, podseća naš sagovornik.
„U ovim okonostima, kada je ponuda došla u poslednjem trenutku, jer se čekalo mesecima na ponudu da bi pšenica mogla da se izveze, izvoznici daju sve od sebe da izađe što više robe iz zemlje“, objašnjava Savović.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Izvor: RTS
