Sve ptice su kroz evoluciju prilagođene specifičnim uslovima sredine – temperaturi, režimu padavina, smeni godišnjih doba, kao i dostupnosti hrane. Taj složeni ekološki sklop koji im omogućava opstanak danas se ubrzano narušava pod uticajem klimatskih promena. Povećanje prosečne temperature deluje poput izvlačenja niti iz pažljivo ispletene tkanine: jednom kada se taj balans naruši, čitava ekosistemska mreža počinje da se razdire. U kojoj meri su ptice u Srbiji pogođene ovim procesima, zašto su ugrožene i da li društvo u dovoljnoj meri prepoznaje potrebu za njihovom zaštitom – objasnio nam je Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
– Gotovo svakog leta svedočimo apokaliptičnim scenama, pa i sada dok razgovaramo, Srbijom kruže slike akumulacije „Gruža”, koja je usled suše dostigla rekordno nizak vodostaj, a radi se o Međunarodno značajnom području za ptice (IBA), značajnom kao migratorni koridor i zimska stanica za ptice, gde je registrovano gotovo 200 vrsta ptica. To znači da gnezdarice ostaju bez staništa i uslova za gnežđenje, količina hrane se smanjuje, fizička kondicija i roditelja i mladunaca je narušena, što je posebno rizično za selice – kaže naš sagovornik.
On ističe da ptice, suočene sa nepovoljnim promenama u svom staništu, mogu da pokušaju da pronađu predele sa povoljnijim uslovima. Međutim, to otvara čitav niz novih izazova — veći broj jedinki prisiljen je da deli ograničene resurse, suočava se sa novim takmacima i predatorima, ali i sa bolestima na koje nije prilagođen.
Istovremeno, mnoge selice, poput lasta, svake godine dolaze sve ranije, što ih čini ranjivim na nagle vremenske obrte. Prošle godine zabeležen je masovan pomor gradskih lasta u Vojvodini, izazvan iznenadnim zahlađenjem krajem leta, na koje mlade ptice nisu bile spremne. Klimatski poremećaji, praćeni sve učestalijim i razornijim nepogodama, ostavljaju tragične posledice i na druge vrste. Posebno su ugrožene bele rode, čija su gnezda na banderama izložena udarima vetra i nevremena, što svake godine rezultira velikim gubicima. Primera ima mnogo i teško ih je sve nabrojati, ali zajednički im je uzrok – destabilizacija prirodnog ritma na kom su ptice vekovima temeljile svoj opstanak.
Iako je nemoguće izdvojiti klimatske promene kao jedini faktor nestanka ili drastičnog opadanja broja jedinki neke vrste, one dodatno komplikuju već postojeća ugrožavanja trovanjem, izmenom i nestankom staništa, krivolovom, elektrokucijom i kolizijom.
U FOKUSU:
- Pametna zaštita njiva – inovacija mladih iz mostara
- Jabuke kao održiva alternativa životinjskoj koži
- DANUBE4all – Obnova plavnih zona dunava za dobrobit prirode i ljudi
123 ugrožene vrste u Crvenoj knjizi ptica Srbije
Za vrste koje su već ugrožene, klimatske promene dodatno smanjuju šanse za oporavak. Ilustrativan primer je kritično ugroženi orao krstaš, čija se populacija poslednjih osam godina polako obnavlja zahvaljujući intenzivnim zaštitnim merama. Ipak, negativni uticaji klimatskih promena na ovu vrstu postaju sve vidljiviji na terenu. Stara stabla pogodna za gnežđenje, kojih je u Vojvodini nedovoljno, sve češće stradaju od dugotrajnih suša, što narušava njihov integritet. Istovremeno, usamljena stabla bivaju obarana jakim vetrovima i ekstremnim vremenskim nepogodama. Takvi događaji direktno uništavaju gnezda ili izbacuju mladunce, dodatno ugrožavajući ionako krhku populaciju.
Prema podacima iz Crvene knjige ptica Srbije, čak 123 vrste ptica ocenjene su kao ugrožene u nekoj od kategorija, što svedoči o širini problema s kojim se suočavamo.
U propisima Srbije ne postoji tačno navedeno bilo šta što upućuje na posebne mere koje je potrebno primeniti da se sačuvaju prirodne vrednosti, pa i biodiverzitet, odnosno ptice u uslovima klimatskih promena.
– Taj deo legislative očito kasni, kao i mnogo toga drugog u oblasti zaštite životne sredine – kaže naš sagovornik.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
