Slovenija je objavila svoju prvu procenu klimatske ranjivosti i rizika za sektor energetike na nacionalnom nivou, koju su pripremili Direktorat za energiju (MOPE) i Institut Jožef Stefan. Rezultati će biti korišćeni u izradi nacionalne strategije prilagođavanja klimatskim promenama, ali i kao osnova za definisanje konkretnih mera za jačanje otpornosti energetskog sistema.
Analiza je obuhvatila pet ključnih energetskih nosilaca – električnu energiju, gas, tečna i čvrsta goriva i toplotu, kao i sve važne segmente sistema, od proizvodnje i infrastrukture do distribucije i krajnjih korisnika.
Rezultati pokazuju da poplave predstavljaju najveću pretnju za energetski sistem, jer mogu ugroziti skladišta goriva, transformatorske stanice i distributivne mreže električne energije. Značajan uticaj imaju i požari, oluje, obaranje drveća, led i mokar sneg, kao i toplotni talasi, koji smanjuju efikasnost opreme i povećavaju potrošnju energije za hlađenje.
Pročitajte još:
- Crna Gora usvojila NECP i ključni energetski zakon uoči pune primene CBAM-a
- INA širi domaću proizvodnju i potvrđuje nova nalazišta: Radovi na dve jadranske bušotine
- Šta su u Republici Srpskoj pokazala geološka istraživanja?
Analiza je pokazala da su, u postojećoj energetskoj strukturi, za funkcionisanje sistema najvažniji tečna goriva (34 odsto) i električna energija (33 odsto), dok slede gas (18 odsto), čvrsta goriva (10 odsto) i toplota (pet odsto). To ukazuje na veliku zavisnost od uvoza tečnih goriva, ali i na ključnu ulogu električne energije u gotovo svim sektorima potrošnje.
Ukupna ocena klimatske ranjivosti energetskog sektora iznosi oko 2,3 na skali od 1 do 5, što ukazuje na umerenu izloženost rizicima. Najranjiviji je elektroenergetski sistem, dok su nešto niže, ali i dalje značajne, ranjivosti zabeležene kod snabdevanja gorivima i gasom.
Na nivou pojedinačnih elemenata, posebno su izdvojene distributivna i prenosna mreža električne energije, kao i uvoz struje, dok se među ranjivijima nalaze i solarne elektrane, priprema biomase, transport goriva i benzinske stanice.
Analizom je zaključeno da energetski sektor Slovenije trenutno nije visoko ugrožen, ali da postoje kritične tačke čiji bi poremećaji mogli da dovedu do ozbiljnih posledica po snabdevanje.
Energetski portal
