Evropska unija je u proteklih manje od deset godina potrošila više od 440 miliona evra na gasovode koji nikada nisu završeni, ili po svoj priilici nikada neće biti korišćeni.
Ukupno je od 2013. godine gotovo pet milijardi evra poreskih obveznika potrošeno na 41 gasni projekat kao što su gasovodi ili gasni terminali, koji su građeni kao Projekti od zajedničkog interesa (PCI), što je omogućilo da ubrzano dobiju zeleno svetlo i evropske subvencije, pokazuje najnovija studija nevladine organizacije Global vitnes (Global Witneš).
Studija pokazuje da je od ukupnog iznosa, oko 440 miliona evra potrošeno na sedam gasnih projekata koji su ili propali, ili su dalji radovi na njima obustavljeni.
Najveći deo te sume, 431 milion evra, otišao je na finansiranje gasovoda BRUA, koji je trebalo da poveže Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju sa nalazištima gasa u Crnom moru. Iza projekta stoji rumunska državna gasna kompanija Transgaz.
Istraživački radovi za buduću eksploataciju gasa u crnomorskoj ekonomskoj zoni, u Rumuniji i Bugarskoj, od samog početka su bili osetljiva tema, pošto su u Bugarskoj istraživanja nalazišta u potpunosti obustavljena.
Gasovod BRUA projektovan je da bi se smanjila zavisnost EU od rusko gasa, i on je u prvoj fazi trebalo da transportuje 1,75 milijardi kubnih metara gasa, a konačna cena te faze projekta procenjena je na oko 479 miliona evra. Jedna deonica gasovoda završena je u novembru 2020. godine, ali se ta ona nalazi u potpunosti na teritoriji Rumunije, i nije povezana ni sa Crnim morem, ni sa susednim zemljama.
Investitori su sada zabrinuti za budućnost celog projekta, pošto je američka multinacionalna kompanija Ekson, koja izvodi većinu radova, najavila da će prodati svoju licencu.
U aprilu prošle godine odustalo se od planova da se gasovod BRUA protegne i na Mađarsku, i sve su manji izgledi da će on ispuniti prvobitna očekivanja EU, koja je projektu dodelila prioritetni status PIC.
Pročitajte još:
Pored tog gasovoda, još je šest projekata uzalud subvencionisano novcem građana EU. To su projekat treće gasne konekcije između Portugala i Španije, koji je poništen, a koji je EU subvencionisala sa 97.359 evra. Zatim gasovod Midi-Katalonija (MidKat) između Francuske i Španije, koji je subvencionisan sa 6.253.08 evra i od kojeg se takođe odustalo.
Gasna konekcija između Poljske i Češke, projekat koji je EU podržala sa 1.360.868 evra i koji je takođe odbačen.
Gasovod Pince-Lendava-Kidričevo u Sloveniji, koji ne radi iako je još 2014. godine dobio finansijsku potporu EU od 344.500 evra.
Gasna konekcija između Austrije i Češke, projekat koji je zaustavljen iako je bio subvencionisan sa 41.993 evra.
I konačno, gasni projekat Istočni prsten (Eastring), koji je trebalo da ide od Slovačke, preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, do tuske granice, i za koji je iz budžeta EU izdvojeno 438.527 evra, a čija je finalizacija odložena na neodređeno vreme.
Organizacija Global vitnes upozorila je EU da prilikom izbora budućih projekata od posebnog zajedničkog interesa, u svetlu predloženih novih pravila o Transevropskim energetskim mrežama (TEN-E), ne ponovi iste greške.
Prema oceni te nevladine i neprofitne organizacije, neuspeh projekata velikim delom se može pripisati činjenici da prema pravilniku TEN-E i gasne kompanije, koja zastupa Evropska mreža operatera gasnih transmisionih sistema (ENTSOG), imaju važnu ulogu prilikom izbora infrastrukturnih projekata koji će ući u uži izbor za dobijanje evropskih subvencja.
„Neveovatno je da Evropska komisija polazi od toga da je to pravedna procedura za donošenje odluke kako će se trošiti javna sredstva. Ako u procesu odlučivanja učestvuju preduzeća koja direktno od toga profitiraju, onda nije ni čudo da se toliki deo tog novca proćerda“, ocenio je viši saradnik u Global vitnesu Džonatan Gant.
U novoj, ažuriranoj regulativi TEN-E, o kojoj trenutno raspravlja Evropski parlament, prvi put su od mogućnosti dobijanja subvencija EU izuzeti projekti vezani za naftu i gas, ali je ostavljena mogućnost finansiranja projekata vezanih za vodonik koji bi nastali adaptacijom postojeće gasne infrastrukture.
Predloženom regulativom TEN-E, uvodi se i kategorija „pametnih mreža“, koja uključuje i gasne mreže koje koriste digitalna rešenja za integraciju nisko-karbonskih i obnovljivih gasova.
Takva rešenja, prema Gantovoj oceni, pokazuju da Evropska komisija nije rešila osnovni problem sukoba interesa i da je dopustila asocijaciji ENTSOG da i dalje ima ključnu ulogu u postupku izbora projekata.
Izvor: Euractiv/Beta
