Fid-in tarife, kao operativna državna pomoć koja se dodeljuje u vidu podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju, ubuduće će moći da se dobije samo preko aukcija, a prve su najavljene već za decembar. Iako bi neki olako rekli da je zlatno doba fid-in tarifa prošlo, Marijan Rančić, direktor razvoja biznisa u New Energy Solutions (NES) se ne slaže s tim.
„Ja to ne bih nazvao zlatnim dobom. FiT kao sistem podsticaja razvoja obnovljivih izvora energije je deo procesa sazrevanja tržišta sa jasnom ulogom ublažavanja rizika u tranziciji ka konkurentnom i održivom energetskom sistemu. Sa druge strane, sistem podsticaja tržišnih premija bi trebalo da omogući niže cene električne energije i manji uticaj na fiskalni prostor države. Gledano iz perspektive države, novi sistem podsticaja na tržišnoj osnovi predstavlja jedan od strateških instrumenata razvoja energetike koji će doprineti održivoj energetskoj tranziciji Srbije. Iz ugla investitora, ovo je odlična prilika za nove investicije i projekte koji su određeno vreme u pripremi. Takođe, treba naglasiti da na razvoju OIE projekata u Srbiji trenutno imamo veći broj međunarodnih investitora nego što je to bilo u prvom krugu, što će ovaj proces učiniti svakako konkurentnijim”, ocenjuje Rančić.
Naš sagovornik smatra da su brzina i sveobuhvatnost donošenja novih uredbi, uz promišljenost zakonodavca u pogledu optimalnog miksa tehnologija i kapaciteta koji će biti predmet aukcija, za svaku pohvalu.
U fokusu:
„Mislim da banka-bilnost novog sistema neće biti dovedena u pitanje, ali naglašavam da đavo leži u detaljima, i biće neophodno da se sagleda sistem u celini i procene svi rizici po zainteresovane strane. Nivo rizika će odrediti i bankabilnost i cenu kapitala i, u krajnjem slučaju, nivo svedenih troškova električne energije (LCOE) koji ćemo dobiti na ovim aukcijama”, dodaje on.
Na pitanje da li može da proceni spremnost banaka za novi investicioni ciklus i šta će biti ključni kriterijumi za finansiranje projekata, Rančić kaže da su na nedavnoj konferenciji OIE 2021 bankari dali odgovor na to pitanje. Finansijske institucije, ističe, prevashodno očekuju prediktabilnost i konzistentnost u delu regulativnog okvira koji definiše novi sistem podsticaja. Tržišni si-stem podsticaja bi, takođe, trebalo da bude održiv i da prati kriterijume predviđene EU direktivama i smernicama Energetske zajednice. U praksi će se to svesti na kvantitativnu i kvalitativnu procenu rizika povezanih sa finansiranjem OIE na dva nivoa, na makroekonomskom i projektnom nivou.
„Ključnu ulogu u prethodnom ciklusu su imale razvojne međunarodne finansijske institucije (EBRD & IFC) koje su praktično omogućile bankabilnost investicionog okvira kroz definisanje različitih mehanizama upravljanja rizicima u pogledu rizika promene zakona, direktnog ustupanja novčanih potraživanja i založnih prava, rizika druge ugovorne strane, itd. Postojanje ovih važnih elemenata bitno i pozitivno je delovalo na predvidivost regulatornog okruženja i finansijskih tokova investicija. U ovom ciklusu, u fokusu pažnje će, osim ovih elemenata i analize njegove rizičnоsti, ključna biti procena rizika koji su povezani sa tržištem električne energije (regulacija, balansiranje, plasman, kapaciteti interkonekcija, itd.). Povećana kompleksnost kreditne analize će svakako za posledicu imati i neke dodatne mere obezbeđenja banaka koje nismo videli u prethodnom ciklusu”, kaže naš sagovornik.
Priredila: Milica Radičević
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
