U Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu je održana promocija stručne studije Akcioni plan za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj. Izradu studije pokrenuli su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a finansirala ju je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). OIEH je za izradu ove studije okupio stručnjake s Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu, OIKON – institut za primenjenu ekologiju i Pokreta otoka. Ovo je prva studija u Hrvatskoj sa sveobuhvatnim pristupom obrade svih važnih segmenata za obnovljive izvore energije na moru.
Na predstavljanju studije obratio se državni sekretar Ministarstva privrede i održivog razvoja Ivo Milatić:
“Svi smo svesni činjenice da se Hrvatska u svojim strateškim planovima opredelila za to da naša proizvedena električna energija treba da bude obnovljiva, a dodatno želimo da postanemo izvoznici te obnovljive energije.”
“Ministarstvo privrede i održivog razvoja u protekle je dve godine izdalo energetskih odobrenja za ukupno 2,5 GW obnovljivih projekata od kojih je 80 odsto za solarne elektrane i tako se približavamo zadatim strateškim ciljevima. Ali danas smo ovde zbog vetroelektrana i solarnih elektrana na moru. Hrvatska je davno odlučila da neće graditi vetroelektrane na ostrvima, no na moru ih možemo sjajno iskoristi i biti još jedan korak bliže našim ciljevima. Studija je prvi korak u nizu studija, rasprava i inicijativa koje će na kraju rezultirati izradom državnog prostornog plana za morsko područje kao glavni preduslov za eventualnu buduću realizaciju projekta OIE na moru”, zaključio je Ivo Milatić.
U poslednjih nekoliko godina u Evropi raste potreba za OIE na moru kako bi se dostigli ciljevi energetske tranzicije, naročito nakon suočavanja s visokim cenama gasa i struje zbog rata u Ukrajini. Međutim, projekti OIE na moru zbog svoje veličine i složenosti imaju znatno duže vreme gradnje u poređenju s kopnenim projektima OIE. Zato je važno krenuti na vreme i istražiti najbolje mogućnosti. Poznato je da Hrvatska ima veliki potencijal OIE na kopnu, a ova studija pokazuje da je velik i na moru.
Pročitajte još:
“U područjima smanjenog uticaja na okolinu identifikovan je potencijal više od 25 GW vetroelektrana na moru koje bi Hrvatsku u sledećoj deceniji mogle pretvoriti u važnog evropskog igrača u sektoru obnovljivih izvora energije. U Evropi je trenutno 30 GW ukupno instaliranog kapaciteta vetroelektrana fiksiranih za morsko dno. Kako bi se povećala evropska energetska sigurnost u srednjoročnom i dugoročnom razdoblju Hrvatska bi svoj potencijal na moru trebala da iskoristi što pre”, rekla je u uvodnom obraćanju Victoria Zinchuk, direktorka EBRD-a za srednju Evropu.
“Želim da zahvalim svima koji su radili na ovom istraživanju kako bi ukazali na taj potencijal. Da bi se on realizovao potrebno je uključiti sve učesnike, tako i lokalnu zajednicu, i sprovesti regulatorne reforme i omogućiti ulaganja. EBRD, najveći pokretač i finansijer obnovljive energije u regionu, spreman je da pruži podršku Hrvatskoj kako u tehničkom tako i u finansijskom obliku”, istakla je Victoria Zinchuk.
Predstavljena studija analizira postojeći okvir i uslove za razvoj obnovljivih izvora energije na moru te predlaže akcioni plan koji bi pomogao u njihovoj implementaciji. U njemu vrlo značajno mesto ima dobra infrastruktura, kako obalska tako i kopnena.
“Hrvatska se već suočila s opterećenjem elektroenergetske mreže zbog OIE na kopnu, tako da su ulaganja u kopnenu mrežu nužna i pre i tokom izgradnje OIE na moru. Trenutno se razvoj odobalne mreže uglavnom razvija kao radijalna veza OIE na moru. Osim ovih jednonamenskih rešenja u budućnosti će postojati sve veći broj dvonamenskih rešenja koja povezuju OIE na moru s više zemalja”, rekao je prof. dr. sc. Neven Duić sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu.
“Početna faza planiranja i razvoja pučinske infrastrukture zavisi o planovima developera, dok kasnije faze planiranja projekta treba da preuzme operator. U pogledu priključnih tačaka na kopnu, glavna središta potrošnje električne energije u Hrvatskoj su u kontinentalnom delu zemlje, dok je većina novih kopnenih kapaciteta OIE u razvoju u južnoj Hrvatskoj. Trenutno raspoloživi kapacitet nije prihvatljiv za velike projekte OIE na moru, tako da je nužno povećati raspoložive kapacitete za priključenja OIE s mora na kopnenu mrežu“, zaključio je prof. dr. sc. Neven Duić.
Akcioni plan za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj locirao je područja Jadranskog mora pogodna za razvoj tehnologija obnovljivih izvora energije na moru – prvenstveno vetroelektrana, ali i plutajućih fotonaponskih elektrana, sagledavajući pritom brojne aspekte kako bi njihov razvoj bio prihvatljiv za prirodu i okolinu.
Zoran Poljanec, vođa projekata u OIKON-u je u vezi toga istakao: „Kako bi se maksimalno iskoristile zone za OIE na moru, predlaže se da se projekti vetroelektrana na moru razvijaju zajedno s plutajućim fotonaponskim elektranama te da se povežu s drugim delatnostima, kao što su proizvodnja vodonika i marikultura. Uzimajući u obzir zone niskog i srednjeg uticaja ova je studija identifikovala 29.000 km2 područja za obnovljive izvore energije na moru, od čega središnji i južni deo Jadrana imaju više od 26.000 km2 potencijalno raspoloživog područja.
Zbog većih dubina mora na ovom području budući razvoj fokusirao bi se na plutajuće vetroelektrane i plutajuće fotonaponske elektrane. Ove površine naravno treba uzeti kao usmeravajuće vrednosti jer će se svaki pojedini zahvat obnovljivih izvora energije morati detaljno analizirati na projektnom nivou uz sveobuhvatna istraživanja i praćenja stanja morskog sveta. Ovaj plan vredan je temelj za buduće planiranje i identifikaciju područja prikladnih za korišćenje tehnologija obnovljivih izvora energije u Jadranskom moru, praveći put održivom rastu i zelenijoj budućnosti.“
Da je održivi rast izuzetno važan te da ga treba imati na umu prilikom planiranja i razvijanja projekata na moru potvrdila je i Maja Jurišić, predsednica Pokreta otoka, naglašavajući pri tome potrebu uključivanja lokalnih zajednica:
“Razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj je neupitan, pitanje je načina na koji ćemo svi zajedno sarađivati u razvojnom procesu. Hrvatska ima potencijal za proizvodnju obnovljivih izvora energije na kopnu i moru, ali treba da ih koristi na održiviji način. Naime, osim finansijskog benefita, koji nam je na žalost često primaran i jedino bitan, nužno je sagledati širi uticaj poslovnih i svakodnevnih aktivnosti te u kalkulacije i planove, uz studije i analize životne sredine, uključiti građane, lokalne zajednice i poslove na koji će razvoj ovakvih projekata imati uticaj“.
“Uključivanje svih na transparentan i inkluzivan način je jednako ključno za postizanje nacionalnih prioriteta kao i uzimanje u obzir ekoloških i društvenih uticaja te sveukupan doprinos održivom ekonomskom razvoju. Akcionim planom za razvoj OIE projekata na moru, istraženi su postojeći modeli razvoja i uključivanja zajednica u Evropi te predložene strategije i alati za edukaciju, razvoj poslovnih modela i jačanje saradnje”, poručila je Maja Jurišić.
Prepoznavanje važnosti uključivanja svih učesnika temelj je uspešnog razvoja OIE bez obzira jesu li u pitanju projekti na kopnu ili moru. OIEH je svojom kontinuiranom saradnjom s EBRD-om dokazao da uvek pristupa ozbiljno i s uvažavanjem svih segmenata pri razvoju svakog novog megavata obnovljive energije.
Maja Pokrovac, direktorka OIEH, na kraju predstavljanja Akcionog plana za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj istakla je:
“Povećanje OIE na moru moguće je iskoristiti za rast nacionalne ekonomije. Brojne hrvatske firme već su ostvarile saradnju sa naučnom i akademskom zajednicom na području proizvodnje opreme, instalacija i drugih komponenti za OIE na kopnu. Tako bi se, na primer, u budućnosti sektor brodogradnje mogao povezati s razvojem OIE na moru jer hrvatska brodogradilišta imaju proizvodne kapacitete koji mogu podržati gradnju i montažu vetroagregata na moru.”
“Da bi OIE na moru dosegli puni zamah i efikasnost uz niže troškove i smanjeni uticaj na okolinu, potrebno je sprovoditi dalja istraživanja i razvoj inovacija. Ponosni smo što su u izradi ove studije učestvovali stručnjaci Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu, OIKON – instituta za primijenjenu ekologiju i Pokreta otoka te svojim znanjem doprineli ovom istraživanju. OIEH uvek naglašava kako Hrvatska može da postigne ciljeve energetske nezavisnosti, a megavati vetroelektrana i fotonaponskih elektrana na moru sigurno mogu doprineti tome. Ova studija pokazaće kako to učiniti na najbolji način.” zaključila je Maja Pokrovac.
Rezultat dosadašnje saradnje EBRD i OIEH su tri izrađene studije. Pri kraju je i izrada četvrte, Studije o potencijalu korišćenja sunčeve energije u sektoru poljoprivrede i slatkovodne akvakulture i projekt na temu edukacije za radna mesta u sektoru solarnih elektrana.
Izvor: OIEH
