Na pres konferenciji koja je održana u petak u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma predstavljena je Studija očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani sa predlozima rešenja.
Pres konferenciji su prisustvovali prof. dr Ratko Mitrović, ministar ekologije, prof. dr Danilo Mrdak, državni sekretar za ekologiju, Dragoljub Marković, pomoćnik direktora JP Morsko dobro, a Studiju je predstavio prof. dr Sava Petković, koji je i njen autor.
O eroziji na Adi Bojani se govori duži niz godina, ali do sada nisu sprovedena adekvatna istraživanja na osnovu kojih bi se predložile odgovarajuće mere za sanaciju.
U Studiji očuvanja i revitalizacije se na osnovu postojećih i prikupljenih podataka konstatuje početno stanje, promene koje su se dogodile u dosadašnjem periodu i aktuelni procesi, utvrđuju mesta erozije i taloženja peska sa procenom količina, prepoznaju pravci transporta pod uticajem talasa/vetrova iz različitih pravaca, predlaže izrada sintetičkog prikaza kretanja nanosa peska na plaži Ade Bojane, na osnovu kojeg Studija daje predloge i preporuke za preduzimanje daljih dugoročnih mera na očuvanju, ali i revitalizaciji plaže na Adi Bojani.
Pročitajte još:
Revitalizacija plaže na Adi Bojani, odnosno vraćanje nekadašnje širine plaže, se može postići samo nasipanjem velikih količina peska na obalu. Te količine peska je moguće dobiti bagerovanjem morskog dna, korišćenjem posebnih brodova koji izvlače pesak sa odgovarajuće lokacije i posebnim „topovima“ izbacaju pesak na obalu. Da bi se nasuti pesak zadržao na plaži, potrebno je izgraditi zaštitne objekte (napere).
U Studiji su predložene tri varijante rešenja revitalizacije plaže na Adi Bojani.
· Varijanta 1: Izgradnja napera na zapadnom kraju plaže i nasipanje oko 250 000 m3 peska na erodiranu obalu
· Varijanta 2: Izgradnja dva napera, na zapadnom i istočnom kraju plaže i nasipanje oko 220 000 m3 peska na erodiranu obalu.
· Varijanta 3: Izgradnja dva napera, na zapadnom i istočnom kraju plaže, izgradnja podvodnog praga i nasipanje oko 220 000 m3 peska na erodiranu obalu.
Prof. Petković sa svojim timom je u Studiji budućem projektantu predložio Varijantu 2 kao rešenje revitalizacije plaže na Adi Bojani. Ovim rešenjem bi se obezbedila dužina plaže oko 630 m, a prosečna širina oko 75 m. Ukupna količina kamena za izgradnju dva napera, dužine 340 i 270 m iznosi oko 34 000 m3. Gruba procena cene radova za predloženu varijantu rešenja iznosi oko 3.500.000 evra.
Na osnovu predstavljene Studije, potrebno je uraditi recenziju rešenja, nakon čega slede obimni istraživački radovi i priprema projektne dokumentacije za sprovođenje optimalnog rešenja kojem prethodi tenderska procedura.
Ministar ekologije, prof. Mitrović ukazao je da Studija predstavlja dobru osnovu za vršenje istražnih radova i analiza za dobijanje optimalnog rešenja koje bi, pre svega, moglo da se napravi urbanistički „elegantnije“ i koje ne bi narušilo estetsku dimenziju ovog veoma značajnog dela obale.
Prof. Petković je, prilikom razmene mišljenja sa ministrom Mitrovićem, potvrdio da je jedan od ključnih uzroka trenutne situacije na Adi Bojani izgradnja tri hidroelektrane na reci Drim koje su sprečile smanjenje količina nanosa koji su prirodno prihranjivali Adu Bojanu i balansirali odnošenje plaže pod uticajem morskih talasa.
„U proteklih pola veka površina plaže na Adi Bojani je smanjena za oko 42 hektara”, izjavio je prof. Petković.
Odgovarajući na pitanja novinara, prof. Petković je ukazao da u ovom trenutku nije moguće proceniti dužinu trajanja radova u okviru predloženog rešenja (Varijanta 2). Takođe, predočio je da je u međuvremenu pripremljen projekat hitnih interventnih mera koje treba privremeno da zaustave eroziju plaža na Adi Bojani, makar za predstojeću letnju sezonu.
„Ako iz bilo kog razloga (ekonomska kriza, pandemija koronavirusa) nije moguće realizovati trajno rešenje revitalizacije zapadnog dela plaže na Adi Bojani, neophodno je barem izgraditi klasičan naper od kamena, na zapadnom kraju plaže. Konstrukcija napera će sprečavati dalje odnošenje peska sa Ade Bojane u pravcu Velike plaže. Kako se na obali nalazi deponija od oko 80.000 m3 izbagerovanog peska, moguće je od ovog peska formirati neku plažu manjih dimenzija“, izjavio je profesor Petković.
Državni sekretar za ekologiju, prof. Danilo Mrdak, saopštio je da je sada prioritet uspešna realizacija projekta hitnih mera, kako bi se erozija zaustavila što je više moguće i delimično revitalizovala plaža u pripremi za letnju turističku sezonu.
„Ministarstvo će učiniti sve da u skladu sa zakonom ubrza administrativne procedure i isprati sprovođenje projekta hitnih mera, ali i pripremne aktivnosti za realizaciju dugoročnih rešenja za sanaciju erozije plaže na Adi Bojani“, rekao je prof. Mrdak.
Dragoljub Marković iz JP Morsko dobro informisao je javnost o dinamici sprovođenja projekta hitnih mera, odnosno da je sprovedena tenderska procedura i odabran izvođač radova, i da se tokom naredne sedmice očekuje potpisivanje ugovora i otpočinjanje radova. Ukazao je i na potrebu uspostavljanja monitoringa procesa na ovom području, kako bi se moglo uporediti stanje, odnosno, efikasnost hitnih mera.
Izvor: Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma
