Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Agencije za zaštitu životne sredine RS organizovao Okrugli sto na temu: “Deponije u Srbiji- uzrok ili rešenje problema.”
Skup je otvorila predsednik UO CEDEF-a gospođa Jovanka Arsić Karišić i tom prilikom izjavila: “Industrija otpada u Evropskoj Uniji ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi. Moramo početi da shvatamo industrijski i komunalni otpad kao energetski resurs i sirovinu, a ne kao smeće.”
U njenom izlaganju takođe se navodi da postoji 164 identifikovanih opštinskih deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća i oko 4500 neuređenih deponija.
Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Radmila Šerović kazala je da je EISP projekat preko SIDA-e opredelilo sredstva za reviziju postojeće Strategije upravljanja otpadom, u iznosu od 28.000 – 30.000 evra. U dogovoru sa nadležnim sektorima odeljenje za upravljanje projektima je izradilo listu infrastrukturnih predloga projekata za finansiranje iz IPA perioda 2014-2020. Na listi su: Zrenjanin, Kruševac i Kraljevo kao jedan region, Sombor, Novi Sad, Vranje i Beograd.
Gospodin Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, podsetio je da je jedna od najvećih poteškoća na koju nailazimo na putu ka Evropskoj uniji upravo oblast zaštite životne sredine. On je rekao da je neophodno doneti strateški plan koji će rešiti ove probleme na globalnom nivou i da nam je za to neophodan fond koji za sada ne postoji.
Samostalni savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, gospođa Ljiljana Đorđević rekla je da je neophodno unaprediti primarnu selekciju i reciklažu, a odlagati samo otpad koji se ne može reciklirati, kompostirati ili iskoristiti kao gorivo. Projekat “Praćenje tokova otpada u Srbiji” je uspostavljen od strane Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa nadležnim ministarstvom i uz podršku Norveške vlade sa ciljem podrške efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je u skladu sa ciljevima Evropske unije u ovoj oblasti.
Gospodin Marko Popović prezentovao je geosintetičke proizvode iz kompanije “Naue Opticus” koji su primenjeni u oko 70% deponija u Evropskoj uniji. Posebno je istakao važnost i upotrebu tzv. HDPE geomembrana koje sprečavaju prodiranje štetnih uticaja u zemljište i vodu i na taj način štite životnu sredinu. Ove membrane našle su svoju upotrebu u više objekata i lokacija u Srbiji: EPS – Kostolac, Pirot – Regionalna deponija, deponija opasnog otpada u Kolubari, Fabrika industrijskog etanola u Zrenjaninu i Fiat automobili u Kragujevcu.
Gospodin Lazar Krnjeta, predsednik Izvršnog odbora preduzeća “Komdel”, istakao je činjenicu da Srbija, odnosno prosečna srpska porodica, izdvaja najmanju sumu novca za tretman otpada, 25 evra na godišnjem nivou. U Hrvatskoj je ta cifra nešto veća, 40 evra, dok u Austriji iznosi čak 350 evra.
Gospodin Krnjeta rekao je takođe da Srbija sporo napreduje u regionalnom pristupu u upravljanju otpadom. Izgrađene su samo 3 regionalne deponije – Užice, Pirot i Sremska Mitrovica, dok uskoro treba da počne izgradnja još dve – Ub i Subotica, a jedna treba da postane regionalna – Pančevo. Leskovac, Jagodina, Kikinda i Lapovo su četiri privatne deponije koje pružaju usluge i lokalnim opštinama kao i dve sanitarne deponije, Gornji Milanovac i Vranje koje nisu regionalne. Svi ostali, kako on kaže, smeće odvoze na ekološki nebezbedna lokalna smetlišta i daleko su od konkretnog rešenja.
Gospođa Andrea Kikić, direktor Regionalne deponije Subotica, predstavila je način funkcionisanja regionalne deponije, kao i probleme sa kojima se suočavaju prilikom aktivnosti u vezi sa rešavanjem problema otpada u regionu, poput izrade Regionalnog plana, izbora lokacije regionalne deponije, neophodnih istraživanja i studija, pribavljanja dozvola i sredstava za realizaciju investicije.
Međuopštinki sporazum o saradnji između Subotice, Sente, Kanjiže, Bačke Topole, Malog Iđoša i Čoke, potpisan je 2007 godine a 2012. godine priključila se i Opština Novi Kneževac kada su definisani zajednički ciljevi: prevencija nastajanja otpada, ponovna upotreba, prerada i odlaganje otpada, kao i njegovo korišćenje za dobijanje energije.
Gospodin Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Duboko, predložio je rešenje za upravljanje starim i divljim deponijama zatvaranjem i rekultivacijom. JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ je prvi projekat u Srbiji koji se realizuje nakon usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji.
Gospodin Radomir Stevanović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko-Tamnava, rekao je da su na području Kolubarskog regiona za upravljanje otpadom evidentirane 2 lokalne deponije, 8 kontrolisanih (opštinskih) smetlišta i oko 208 nekontrolisanih smetlišta sa ukupnom zapreminom od preko 100.000 metara kubnih. On je naveo da, usled posledica elementarnih nepogoda i nemogućnosti opština da izmire troškove projekta, preti opasnost ugrožavanja već opredeljenih sredstava donacije IPA fonda EU od oko 17.000.000,00 € za izgradnju objekata Regionalnog sistema sa deponijom „Kalenić“.
Gospodin Srđan Kličković, direktor JKP Regionalna deponije Srem Mačva, je govorio o regionalnom sistemu za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Sremskoj Mitrovici, čija je izgradnja finansirana iz IPA fonda 2012. godine.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije gospodin Siniša Mitrović istakao je da je ovo šesta administracija posle 2000. godine koja traži najbolje rešenje za građane. “Upravljanje otpadom je nova šansa za ekonomski razvoj, zapošljavanje i novi proizvod. CEDEF i Privredna komora Srbije približili su ovu tematiku javnosti i pomogli u rešavanju problema, ali se ne smemo na tome zaustaviti, jer ukoliko ne završimo započete procese do kraja godine, bitku nećemo dobiti,“ rekao je gospodin Mitrović.
Održivo Evropski standardi nalažu da se količina biorazgradivog otpada na deponijama mora smanjiti za četvrtinu do 2016., odnosno da se prepolovi do 2019. godine. Krajnji cilj je u naredenom periodu smanjiti količinu takvog otpada za 65 odsto do 2026.
D.V.
