Energetska i ekonomska kriza na evropskim tržištima izazvana najpre povećanom tražnjom u postkovid periodu, a potom i ratom u Ukrajini, kao i geopolitička previranja na globalnom nivou do kojih su ovi događaji doveli, zahteva od svake zemlje ulaganje dodatnih finansijskih sredstava kako bi osigurala energetsku bezbednost i stabilnost.
Bez obezbeđivanja dovoljnih količina energije i energenata nema ni stabilne ekonomije, ni razvoja privrede, zbog čega su mnoge države u Evropi pribegle donošenju drastičnih mera, imajući u vidu svakodnevne poremećaje na tržištu i nekontrolisan rast cena.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva energetike rade i radiće sve kako bi se obezbedile dovoljne količine energije i energenata i za privredu i za domaćinstva i zahvaljujući finansijskoj stabilnosti i odgovornoj politici koju sprovodimo uspevamo da održimo energetsku bezbednost države. Ne pravimo planove o restrikcijama električne energije, već radimo sve vreme na tome da naš elektroenergetski sektor povećava proizvodnju energije, kako bismo smanjili uvoz nedostajućih količina, i radimo na realizaciji projekata koji unapređuju energetsku efikasnost i u javnim objektima i u domaćinstvima.
U skladu s tim, moguće uštede u potrošnji električne i toplotne energije predstavljaju važan izvor jačanja energetske bezbednosti i smanjenja troškova, zbog čega je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo predlog preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, jedinicama lokalne samouprave, privredi, kao i u domaćinstvima za predstojeću zimu. Preporuke bi trebalo da počnu da se primenjuju što pre, i to u periodu od 1. septembra 2022. do 31. marta 2023. godine.
Na osnovu potencijalno ostvarenih ušteda, procenjuje se da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15 odsto ukupne dnevne potrošnje električne energije na nivou Republike Srbije, što se preslikava i na godišnji nivo i iznosi oko 5.300 GWh, od ukupno potrošenih 33.000 GWh. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom na godišnjem nivou.
Dnevna potrošnja električne energije u Srbiji je u letnjem periodu oko 90 gigavat-sati dnevno, a u zimskom periodu 120 gigavat-sati dnevno. Od toga domaćinstva troše 42 odsto, industrija 25 odsto, transport tri odsto, javno-komercijalni sektor 17 odsto, dok su gubici 13 odsto.
Predlog preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, državna preduzeća, javne ustanove i privredu:
1. Javno osvetljenje – predlog preporuka za nadležne rukovodioce opština i gradova:
– da lokalne samouprave pristupe smanjenju javne rasvete postavljene na ulicama, trgovima i drugim objektima na minimalni bezbednosno opravdan nivo (smanjenje za 33 odsto);
– da svuda gde je moguće ograniče rad rasvete bilborda i svetlećih reklama;
– da ograniče novogodišnje osvetljenja na period od 15. decembra do 15. januara;
– da svuda gde je moguće ograniče rad reflektora na sportskim i drugim manifestacijama sa tendencijom organizovanja sportskih priredbi tokom dana;
– da hitno pristupe prelasku na LED rasvetu.
2. Smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za 15 odsto u odnosu na isti period 2021/2022. – predlog preporuka za rukovodioce u organima državne uprave, državnim preduzećima, javnim ustanovama i privredu:
– da među svojim zaposlenima odrede lica koja će se starati o smanjenju potrošnje energije, u skladu sa svim navedenim preporukama, primenom učestalih kontrola tokom radnog vremena, a posebno po isteku radnog vremena, sa ciljem smanjenja potrošnje za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine;
– da obezbede isključenje osvetljenja nakon radnog vremena u prostorijama u kojima niko ne boravi;
– obezbede da objekti/prostorije koji se zagrevaju/dogrevaju u prostorijama imaju temperaturu najviše do 20 stepeni C, sa izuzetkom bolnica, ustanova socijalne zaštite, vrtića i škola;
– da obezbede zamenu starih živinih svetiljki novim LED svetiljkama u javnom osvetljenju i u zgradama koje koristi javni sektor;
– da instaliraju inteligentne sisteme za upravljanje potrošnjom energije;
– da investiraju u poboljšanja energetske efikasnosti u smislu promene energetski efikasnim prozorima, poboljšanja izolacije, poboljšanja energetske efikasnosti sistema grejanja i hlađenja;
– da obezbede postavljanje solarnih panela i solarnih kolektora na krovove objekata koji su u vlasništvu, odnosno koje koriste organi na koje se odnosi ova preporuka;
– da obezbede prelazak sa grejanja električnom energijom na drugi vid grejanja, a ukoliko nije moguće, gde je sprovodljivo treba preći na grejanje putem toplotne pumpe, odnosno na invertorske split-sisteme.
3. Predlog preporuka za zaposlene u organima državne uprave, državnim preduzećima, javnim ustanovama i privredi:
– da ne koriste osvetljenje u unutrašnjim prostorijama i kancelarijama u javnim zgradama u periodu kada ima dovoljno dnevne svetlosti, ne postavljaju tamne zavese i predmete koji zaklanjaju prirodnu svetlost sa prozora, danju ne spuštaju roletne, da radne stolove postave tako da mogu da koriste prirodnu svetlost, da isključuju osvetljenje kada u prostoriji niko ne boravi;
– da koriste stepenice umesto lifta;
– da štampaju samo potrebna dokumenta u neophodnom broju kopija i da po završetku rada isključe sve računare, štampače i druge uređaje.
4. Predlog preporuka za državna preduzeća i javne ustanove:
– Javna preduzeća u energetskom sektoru („Elektroprivreda Srbije“, Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“, „Elektrodistribucija Srbije“ d. o. o., Javno preduzeće „Srbijagas“, Novi Sad, „Transportgas Srbija“ d. o. o., Novi Sad) da sačine poseban plan ušteda sopstvene potrošnje električne energije;
– JP EPS, AD EMS i EDS da naprave planove za smanjenje gubitaka distributivne i prenosne mreže;
– da JP EPS stimuliše štednju električne energije kroz razmatranje odobravanja dodatnog popusta na računu za električnu energiju kupcima koji smanje mesečnu potrošnju u odnosu na isti mesec prethodne godine;
– da JP „Putevi Srbije“, JP „Aerodromi Srbije“, JP „Železnice Srbije“, JP „Skijališta Srbije“, kao i lokalna javna preduzeća preduzmu mere za smanjenje potrošnje energije u okviru svojih delatnosti;
– JP EPS, zajedno sa velikim potrošačima, da pristupi prilagođavanju planova potrošnje i proizvodnje električne energije;
– da JP EPS izvrši optimizaciju početka rada TE-TO;
– da JP EPS izvrši dodatno istraživanje tržišta i primenu drugih modela za nabavku električne energije i uglja;
– da toplane razmotre optimizaciju datuma početka grejne sezone;
– da toplane razmotre aktiviranje kogenerativnih postrojenja za proizvodnju električne energije;
– da EDS i JP EPS olakšaju procedure za priključenje kupaca-proizvođača na elektroenergetsku mrežu.
5. Predlog preporuke za JP EPS da inicira pokretanje postupka izbora strateških partnera za izgradnju elektrana koje koriste OIE.
– Suština ovog predloga je da JP EPS postane vlasnik 100 odsto ili većinski suvlasnik (preko 50 odsto) projekata izgradnje elektrana na obnovljive izvore energije. Predloženi model predviđen je Zakonom o korišćenju OIE i podrazumeva objavu javnog poziva zainteresovanim privatnim investitorima da prema uslovima koje formulišu Vlada RS i JP EPS postanu strateški partneri JP EPS.
Predlog preporuka za preduzimanje mera u domaćinstvima u cilju smanjenja potrošnje električne i toplotne energije:
Ušteda na toploj vodi:
– korišćenje bojlera za pripremu tople vode samo kada je potrebna, termostat bojlera podesiti na temperaturu zagrevanja do 60°C;
Uštede na rashladnim i grejnim uređajima:
– postavljanje frižidera na 4°C, a zamrzivača na -18°C kako bi se obezbedio optimum u potrošnji;
– razumno korišćenje grejnih uređaja u svom domu;
– u toku dana koristiti sunce što više za osvetljenje, kao i za zagrevanje prostora u grejnoj sezoni, a tokom noći spustiti roletne i navući zavese;
– ne pokrivati grejne elemente i uređaje nameštajem ili odećom jer na taj način emituju manje toplote.
Uštede kod mašina za pranje veša i suđa:
– koristiti mašinu za pranje sudova i veša tek kada je puna, jer je energetski mnogo efikasnije;
– izbegavati sušenje veša u sušilicama, već veš sušiti na vazduhu;
– treba koristiti program na nižim temperaturama pranja jer se tako može uštedeti značajna količina energije.
Ušteda energije kod pripreme hrane:
– treba kuvati u poklopljenoj posudi jer se tako štedi do 20 odsto energije, takođe treba koristiti posude koje su veličinom srazmerne grejnoj površini kako bi se izbegao gubitak od 20 odsto energije;
– kada voda proključa, jačinu grejanja posude treba smanjiti na najnižu moguću temperaturu pri kojoj će voda da nastavi da ključa. Na ovaj način može se uštedeti i do 60 odsto energije;
– najekonomičnije kuvanje obavlja se u ekspres loncu, kojim se vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta;
– isključivanjem rerne 10 minuta pre kraja pečenja može se uštedeti do 20 odsto energije;
– prilikom korišćenja rerne, poželjno je što manje je otvarati jer se pri svakom otvaranju vrata rerne izgubi 20 odsto toplote.
Ušteda energije kod rasvete i ostalih električnih uređaja:
– gasiti svetla u sobama u kojima se ne boravi;
– velike uštede mogu se ostvariti zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom LED metal-halogenim sijalicama. Ove sijalice troše i do 10 puta manje energije od običnih;
– isključiti računar nakon završetka rada na njemu;
– isključiti punjače baterija iz utičnica;
– zameniti stare sijalice LED sijalicama;
– redovno menjati filtere na grejnim uređajima;
– isključiti dekorativnu rasvetu na stambenim zgradama i porodičnim kućama.
Zagrevanje prostora:
– preporučene temperature za prostorije:
– za slučaj da se sedi i duže boravi ova temperature treba da bude od 20 do 21°S,
– za prostor u kome spavamo 18°S,
– za prostorije u kojima zbog odlaska na posao i školu tokom dana niko ne boravi 16°S, a u slučaju dužeg odsustva 10°S.
Kupovina uređaja:
– prilikom kupovine električnih uređaja za domaćinstvo treba obratiti pažnju na energetske oznake. Energetske oznake govore nam o energetskoj efikasnosti i potrošnji energije. Treba kupovati uređaje sa najvećom klasom energetske efikasnosti. Na svakoj oznaci može se videti oznaka energetske efikasnosti uređaja u odnosu na maksimalnu energetsku efikasnost koju takva vrsta uređaja može potrošiti;
– uređaje treba birati tako da odgovaraju stvarnim potrebama korisnika jer preveliki uređaji koji neće raditi punim kapacitetom bespotrebno koriste električnu energiju.
Investiranje u energetsku efikasnost (smanjenje potrošnje električne i toplotne energije) i korišćenje OIE iz sopstvenih izvora (povećanje energetske nezavisnosti domaćinstava):
– investiranje u poboljšanje energetske efikasnosti u smislu zamene energetski efikasnim prozorima, poboljšanje izolacije, poboljšanje energetske efikasnosti sistema grejanja i hlađenja;
– postavljanje solarnih panela i solarnih kolektora na krovove objekata koji su u vlasništvu, odnosno koje koriste domaćinstva.
Predlog preporuka za primenu mera radi podizanja javne svesti o važnosti energetske efikasnosti, racionalne upotrebe energije i korišćenje obnovljivih izvora energije u cilju smanjenja potrošnje električne i toplotne energije.
Preporučuje se javnom servisu RTS i drugim medijima koji poseduju nacionalnu frekvenciju da preduzme sledeće mere, i to:
– emituju promotivne spotove iz oblasti energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije;
– u terminima povećane gledanosti medijskih programa obezbedi učešće stručnjaka koji će korisnim savetima i informacijama uticati na podizanje svesti građana o potrebi energetske tranzicije – prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (u daljem tekstu: OIE), načinu za povećanje energetske efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;
– promotivne aktivnosti na sticanju statusa kupca-proizvođača (tzv. prozumera) kao ekonomske mere štednje krajnjih kupaca, ali i mere za povećanje energetske nezavisnosti. U tom smislu, uključiti dobre primere iz javnog i privatnog sektora. Isticati važnost ove mere u delu smanjenja uvoza električne energije – svaki zeleni kilovat sa krova domaćinstava i/ili privrede znači manji procenat uvoza električne energije koja danas dostiže 13 puta višu cenu na tržištu nego što je bila pre energetske krize;
– sprovode i druge promotivne aktivnosti u cilju podizanja svesti o načinima za povećanje energetske efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Preporučuje se javnom sektoru da preduzme sledeće mere, i to:
– obezbedi edukaciju svojih zaposlenih o merama efikasnog korišćenja energije, načinima njihove primene (moguće je koristiti obuku koju je Privredna komora Srbije razvila za domare i zaposlene u školama), kao i upotrebi OIE;
– obezbedi isticanje edukativnog materijala iz oblasti energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije na javnim mestima na kojima se okuplja veći broj građana, a posebno u autobusima gradskog saobraćaja, domovima zdravlja i drugim pogodnim mestima koji već poseduju elektronske uređaje preko kojih se može vršiti prikazivanje elektronskih sadržaja;
– u vrtićima, predškolskim i drugim obrazovnim ustanovama obezbediti edukaciju dece i đaka u pogledu načina upotrebe OIE, racionalne upotrebe energije i povećanje energetske efikasnosti.
Preporučuje se energetskim subjektima da preduzmu sledeće mere, i to:
– uz ili na računu za isporučenu energiju, za svaki obračunski period, obezbede podatke o kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije;
– uz račune za utrošenu energiju štampaju i šalju flajere koji promovišu i daju preporuke za štednju energije.
