Iako dve godine kasnije nego što je planirano, a zbog kašnjenja prouzrokovanih pandemijom COVID-a, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF pozdravlja usvajanje Sporazuma Kunming-Montreal, kojim se svet obvezuje na zaustavljanje i poništavanje gubitka bioraznovrsnosti do 2030. – globalni cilj koji je pohvaljen kao ekvivalent klimatskom 1,5oC.
Cilj sporazuma, koji je usvojilo 196 zemalja potpisnica UN-ove Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, je da se očuva najmanje 30 odsto kopna, slatke vode i okeana na globalnom nivou, poštujući prava autohtonih naroda i lokalnih zajednica i priznajući doprinose autohtonih i tradicionalnih područja u odnosu na grupni cilj.
Međutim, WWF upozorava da bi cilj sporazuma o preokretu gubitka bioraznovrsnosti do 2030. mogao biti potkopan ako se na nacionalnom nivou ne reši slaba retorika u kritičnim područjima kao što su zaštita netaknutih ekosistema i rešavanje neodržive proizvodnje i potrošnje.
Pročitajte još:
- REGIONALNA MREŽA EKOLOŠKIH ORGANIZACIJA U ORGANIZACIJI WWF ADRIA POSETILA BRISEL
- BUDUĆNOST PRIRODE JE POD VELIKIM ZNAKOM PITANJA – JOŠ IMAMO PRILIKU DA JE OSIGURAMO
- POPULACIJE DIVLJIH ŽIVOTINJA OPALE SU U PROSEKU 69 ODSTO ZA MANJE OD JEDNOG LJUDSKOG VEKA
„Konačno na međunarodnom nivou imamo pohvale vredan pomak! Ovaj sporazum će u velikoj meri pokrenuti ostvarivanje ranije zadatih planova o očuvanju biljnog i životinjskog sveta na planeti. Sada treba ozbiljno da se prihvatimo posla na nacionalnom nivou i uvedemo načela iz sporazuma u zakonodavstvo naše zemlje. Tako ćemo pokazati nedvosmislenu rešenost da sačuvamo zdravu prirodu i zdravlje svih nas“, kaže izvršna direktorka WWF Adria, Nataša Kalauz.
Jedno od najspornijih pitanja u pregovorima bio je finansijski paket za podršku naporima za očuvanje na globalnom nivou, a naročito u zemljama u razvoju.
WWF stoga pohvaljuje posvećenost vlada da ukinu subvencije štetne za prirodu i predanost znatnom i progresivnom povećanju finansijskih sredstava iz svih izvora do 2030., mobilišući najmanje 200 milijardi američkih dolara godišnje. To predstavlja otprilike udvostručenje u odnosu na početnu vrednost iz 2020. Veliko dostignuće takođe je obveza da se u ove svrhe obezbedi 20 milijardi američkih dolara u međunarodnim finansijskim tokovima do 2025. i 30 milijardi do 2030.
„Brine činjenica da se nije dovoljno precizirala finansijska podrška nerazvijenim i zemljama u razvoju. Tu se nismo mnogo odmakli od zaključaka usvojenih na nedavno održanom COP 27 u Egiptu. Potrebno je uložiti veliko znanje i ogromna sredstva da bi se makar zaustavio gubitak prirode i živelo u skladu sa njom. Znanje imamo, a sigurna sam da će posle ovog COP 15, vlade svih zemalja popustiti pod pritiskom i brzo pronaći rešenje za konkretnu finansijsku podršku“, dodaje Kaluz.
Prvi korak je da zemlje ispune Sporazum Kunming-Montreal. Zemlje moraju da ažuriraju nacionalne strategije biološke raznovrsnosti i akcione planove kako bi ih uskladili s globalnim ciljem preokreta gubitka bioraznovrsnosti do 2030. godine.
„Pogled je usmeren i ka EU. Već sutra, na sastanku ministara zaštite životne sredine EU, države članice moraju da deluju u skladu s duhom Montreala i izraze svoju nedvosmislenu podršku predlogu Komisije da se do 2030. obnovi najmanje 20 odsto kopna EU i najmanje 20 odsto morskih područja EU“, zaključuje Kalauz.
Izvor: WWF Adria
